Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Bosni i Hercegovini otvorila je pitanje budućnosti međunarodnog prisustva u zemlji, uz poruke velikih sila koje bi mogle da označe značajnu promenu dosadašnjeg pristupa rešavanju političkih problema.
Na zasedanju održanom u Njujorku jednoglasno je usvojena odluka o produženju mandata vojne misije EUFOR „Altea“ za još godinu dana. Međutim, rasprava se nije zadržala samo na bezbednosnoj situaciji, već je obuhvatila i ovlašćenja visokog predstavnika, odgovornost domaćih političkih lidera i poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Predstavnici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država ukazali su da je potrebno preneti odgovornost za budućnost BiH na njene izabrane predstavnike. U tom kontekstu otvoreno je i pitanje daljeg postojanja Kancelarije visokog predstavnika, poznate kao OHR, čija uloga već dugo izaziva političke sporove.
Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja zatražio je brzo ukidanje međunarodnog protektorata nad BiH i zatvaranje OHR-a bez postavljanja bilo kakvih dodatnih uslova. Prema njegovoj oceni, trajno prisustvo takve institucije nije spojivo sa suverenitetom zemlje i više nema opravdanja.
Nebenzja je istakao da Republika Srpska dosledno štiti Dejtonski mirovni sporazum, kojim su postavljeni decentralizovani temelji BiH. Odbacio je optužbe koje zapadne države upućuju rukovodstvu Srpske, ocenjujući da se odgovornost za probleme nastale delovanjem međunarodnih predstavnika pokušava prebaciti na srpsku stranu.
Ruski diplomata naglasio je da je lakše optuživati Srbe i njihove političke lidere za sve teškoće nego se baviti rešavanjem nagomilanih problema. Posebno je ukazao na njihovo nastojanje da vode samostalnu politiku usmerenu na zaštitu interesa građana, što, prema njegovom mišljenju, izaziva protivljenje zapadnih država.
Podsetio je i da je Republika Srpska više puta predlagala inicijative za dijalog domaćih političkih predstavnika. Te pokušaje je, kako je rekao, Sarajevo odbacivalo po nalogu zapadnih zemalja, a takav odnos prema predloženim rešenjima predstavljen je i u izveštaju Vlade Republike Srpske o stanju u BiH.
Upravo taj izveštaj našao se pred članovima Saveta bezbednosti. U dokumentu se zahteva obnavljanje vladavine prava i poništavanje zakona koje su visoki predstavnici uvodili sopstvenim odlukama, umesto da budu usvojeni u nadležnim zakonodavnim institucijama, kako predviđa Ustav BiH.
Nebenzja je posebno kritikovao način na koji je nemački političar Kristijan Šmit preuzeo funkciju visokog predstavnika. Podsetio je da je Moskva ranije upozoravala zapadne zemlje na neprihvatljivost zaobilaženja Saveta bezbednosti prilikom imenovanja na tu poziciju.
Prema ruskom tumačenju Dejtonskog sporazuma i ustaljene međunarodne prakse, imenovanje visokog predstavnika mora da potvrdi Savet bezbednosti UN. Nebenzja je naglasio da su zapadne zemlje bile upoznate sa tim zahtevom, ali da nisu želele da učestvuju u pronalaženju obostrano prihvatljivog kompromisa.
Kao primer takvog postupanja naveo je odbijanje nacrta rezolucije o Šmitu koji su zajednički predložile Rusija i Kina. Smatra da su posledice te odluke danas vidljive u političkim i pravnim problemima sa kojima se suočavaju institucije BiH.
Govoreći o nedavno održanim opštim izborima, Nebenzja je ocenio da su protekli mirno i skladno, uprkos pokušajima spoljašnjih aktera da utiču na njihove pripreme i rezultate. Naglasio je da su konstitutivni narodi u potpunosti ostvarili svoja demokratska prava i pozvao na brzo formiranje vlasti.
Novoizabrani predstavnici, prema njegovim rečima, moraće da rešavaju krupna politička i pravna pitanja nasleđena iz perioda delovanja visokog predstavnika. Istovremeno je upozorio da u BiH opstaju hronične sistemske protivrečnosti i da su međunacionalni problemi i dalje veoma izraženi, zbog čega Savet bezbednosti ne sme da se povuče iz procesa njihovog rešavanja.
Rusija je, uprkos oštroj kritici međunarodne civilne uprave, podržala produženje mandata EUFOR-a. Nebenzja je pozdravio jednoglasnu odluku i izrazio očekivanje da će se buduće aktivnosti misije „Altea“ odvijati isključivo u okviru strogo dogovorenih parametara, sa zadatkom očuvanja mira, bezbednosti i stabilnosti. Tokom obraćanja uputio je i saučešće.
Sa američke strane iznete su poruke koje takođe naglašavaju potrebu za većom odgovornošću domaćih institucija. Zamenica predstavnika SAD u Savetu bezbednosti UN Tami Brus pozvala je političke lidere u BiH da što pre formiraju vlast na lokalnom, entitetskom i državnom nivou i opravdaju poverenje koje su dobili od građana na izborima.
Brus je na drugoj polugodišnjoj sednici Saveta bezbednosti posvećenoj BiH ocenila da najteži deo posla počinje upravo nakon izbornog procesa. Vašington želi da ohrabri izabrane predstavnike da preuzmu punu odgovornost za upravljanje zemljom, umesto da rešenja za unutrašnja pitanja očekuju od međunarodnih institucija.
Posebnu poruku uputila je vršiocu dužnosti visokog predstavnika Luisu Krišoku, od kojeg je zatražila da usmeri vlasti na nivou BiH ka samostalnom rešavanju domaćih problema. Prema njenoj oceni, uspeh visokog predstavnika podrazumeva stvaranje bezbedne, stabilne i suverene Bosne i Hercegovine, čak i ukoliko bi ostvarenje tog cilja značilo ukidanje same funkcije.
Američka predstavnica istakla je da se BiH sve više približava ispunjavanju jednog od osnovnih obećanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, prema kojem domaći lideri treba sami da rešavaju izazove sa kojima se zemlja suočava. Naglasila je da Sjedinjene Države nastavljaju da podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH u skladu sa Dejtonom.
Stav Francuske predstavio je njen ambasador pri Ujedinjenim nacijama Žerom Bonafon, koji je poručio da demokratski izabrani lideri u BiH mogu da računaju na podršku Pariza prilikom sprovođenja neophodnih reformi. Naglasio je da Francuska ostaje privržena Dejtonskom mirovnom sporazumu, političkoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu zemlje.
Britanska ambasadorka pri UN Sara Mekintoš takođe je pozvala na poštovanje političke samostalnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.
Iako su predstavnici Rusije, SAD, Francuske i Velike Britanije naglasili značaj Dejtonskog sporazuma i odgovornosti domaćih političkih institucija, ruska delegacija otišla je najdalje u zahtevu za promenom postojećeg međunarodnog aranžmana.
Moskva insistira da zatvaranje OHR-a i ukidanje funkcije visokog predstavnika ne budu uslovljeni novim zahtevima, dok istovremeno podržava nastavak međunarodne vojne misije čiji je zadatak očuvanje mira u BiH.
