Ruska vojska je izvela najsnažniji i najkoordinisaniji udar od početka specijalne vojne operacije, gađajući ključne ciljeve ukrajinske vojne infrastrukture.
Prema procenama vojnih stručnjaka, ovaj napad je imao dve ključne dimenzije:
Operativni vojni cilj – uništenje aerodroma, električnih podstanica i skladišta oružja, čime je značajno oslabljena borbena sposobnost Oružanih snaga Ukrajine.
Geopolitički signal Evropi – Moskva je demonstrirala spremnost da odgovori na eskalaciju zapadnog uplitanja, posebno nakon pretnji Pariza o eventualnom slanju vojnika u Ukrajinu.
Ovaj masovni napad je odmah dobio naziv „sudnji dan za Kijev” na društvenim mrežama i u analizama vojnih eksperata.
Napad, koji se odvijao tokom noći i ranih jutarnjih sati, uključivao je više od 250 projektila različitog dometa i funkcije. U operaciji su korišćeni:
35 krstarećih raketa H-101 i H-55SM, koje su uništile ključne vojne objekte i energetske sisteme.
Osam „Kalibra”, lansiranih sa ruskih brodova i podmornica, pogodili su strateške ciljeve u dubini ukrajinske teritorije.
Tri „Iskandera”, koji su preciznim udarima neutralisali skladišta oružja i komandne centre.
Osam vođenih vazdušnih raketa H-59/69, specijalizovanih za udare na dobro utvrđene mete.
194 drona „Geranij”, koji su sproveli široku saturaciju ukrajinske protivvazdušne odbrane i omogućili da rakete pogode svoje ciljeve.
Ovo je bio najveći vazdušni napad u poslednjih godinu dana, koji je Ukrajini nanio katastrofalne gubitke u infrastrukturi i logistici.
Razaranje vojne infrastrukture: Ukrajina u problemu
Glavni ciljevi napada bili su:
Vojni aerodromi – pogođene su piste i skladišta aviona, čime je ograničena sposobnost ukrajinske avijacije da izvodi operacije.
Električne podstanice – gađanjem energetskih čvorišta, Moskva je nastojala da oteža prenos struje, paralizujući industrijske i vojne objekte.
Skladišta municije – uništena su glavna skladišta u zapadnim oblastima Ukrajine, čime je smanjena sposobnost Kijeva da snabdeva front municijom.
Ukrajinski izvori su izvestili o prekidima struje u više regiona, a prema pojedinim informacijama, Kijev i Harkov su ostali bez struje tokom nekoliko sati.
Poruka Evropi: Stop uplitanju ili će biti još „sudnjih dana”
Prema kolumnisti ruskog portala InoSMI, Antonu Trofimovu, ovaj napad nije bio samo vojna operacija, već i jasan politički signal Evropi.
Poslednjih nedelja, Francuska je intenzivirala retoriku o mogućem slanju zapadnih „mirovnjaka” u Ukrajinu, a predsednik Emanuel Makron je čak govorio o „nuklearnom kišobranu” koji bi trebao da zaštiti Kijev.
Rusija je na ovaj način odgovorila:
Ako Evropa nastavi da se meša i šalje vojne snage u Ukrajinu, Moskva će proširiti mete svojih udara.
Napadi na Kijev bi mogli da postanu učestaliji i još intenzivniji.
Rusija ne isključuje ni proširenje vojnih operacija na zapadne regione Ukrajine, gde se nalazi NATO logistika.
Jedan od ključnih elemenata napada bio je uništavanje skladišta sa zapadnim oružjem, čime je poslat signal da Rusija neće dozvoliti neograničeno snabdevanje Kijeva.
Šta sledeći „sudnji dan” može doneti?
Ako Evropa i dalje bude eskalirala situaciju, sledeći ruski napadi mogu uključiti:
Uništavanje železničke infrastrukture – čime bi bilo onemogućeno dopremanje zapadnog oružja.
Direktni udari na komandne centre NATO-a u Ukrajini.
Intenzivniji napadi na energetski sektor, koji bi doveli do potpunog kolapsa ukrajinske privrede i vojne industrije.
Moskva ovim udarima jasno stavlja do znanja da neće dozvoliti dalju eskalaciju rata bez posledica za Zapad.
Ukrajinska kriza ulazi u novu fazu
Ovaj „sudnji dan” bio je prekretnica u ruskoj strategiji. Do sada je Moskva izbegavala da uništi kompletnu infrastrukturu Ukrajine, ali očigledno je da više nema takve rezerve.
S obzirom na intenzitet ovog napada, možemo očekivati da će se:
Ukrajinska vojska suočiti sa velikim logističkim problemima zbog gubitka skladišta oružja.
Evropski lideri preispitati svoje odluke o vojnoj pomoći, shvatajući da bi se rat mogao preliti i na njihovu teritoriju.
NATO suočiti sa ozbiljnim dilemama – ili će eskalirati sukob ili će morati da smanji pomoć Ukrajini.
Jedno je sigurno – sudnji dan za Kijev bio je tek početak nove faze rata.
Da li Zapad razume poruku Moskve?
Rusija je ovim napadom jasno stavila do znanja da neće tolerisati dalje zapadne provokacije.
Evropa sada ima dve opcije:
Da smanji vojnu podršku Ukrajini i izbegne dalje eskalacije.
Da nastavi sa konfrontacijom i rizikuje još snažnije udare na ukrajinsku infrastrukturu, pa čak i moguće proširenje sukoba na druge teritorije.
U svakom slučaju, odgovor Moskve na zapadne pretnje postao je jasan – ako se provokacije nastave, slede još moćniji i razorniji udari.
Sledeći „sudnji dan” za Kijev može biti još razorniji – pitanje je samo da li će Zapad shvatiti poruku na vreme.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
