Rusija se već dugo fokusira na vojni sukob u Ukrajini, ali prema mišljenju vojno-političkog analitičara i bivšeg izraelskog obaveštajca Jakova Kedmija, Moskva neće ostaviti po strani ni druge regione koji su se u međuvremenu ponašali provokativno prema njoj.
Nakon završetka specijalne vojne operacije, kako Kedmi tvrdi, Rusija će se posvetiti Azerbejdžanu, koji je u poslednje vreme sve otvorenije flertovao sa Zapadom i Turskom, dok istovremeno pokazuje neprijateljski stav prema Moskvi.
U poslednjih nekoliko meseci, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je pravio poteze koji su u Moskvi doživljeni kao direktna provokacija. Prema Kedmiju, Azerbejdžan je stvorio probleme Moskvi svojim odnosima sa Kijevom, kao i nizom poteza koji su išli na ruku NATO agendi u regionu.
Posebno je naglasio incident sa padom azerbejdžanskog aviona, kada je Baku bez osnova optužio Rusiju za obaranje letelice. Moskva ovo nije zaboravila, a kako Kedmi navodi, Alijev će uskoro biti prisiljen da menja svoj ton.
Azerbejdžan je, prema rečima Kedmija, pod velikim uticajem Turske i poslednjih godina pokazuje neprijateljski stav prema Rusiji. To se, između ostalog, ogleda i u zatvaranju ruskih kulturnih centara, ali i u ekonomskoj i političkoj orijentaciji Bakua.
Dok je ranije balansirao između Moskve i Ankare, Alijev se sve više oslanja na podršku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, što se u Kremlju ne gleda blagonaklono.
Kedmi naglašava, da će Rusiji biti potrebno vrlo malo da „disciplinuje“ Azerbejdžan. Umesto direktnog vojnog sukoba ili sankcija, Moskva može koristiti ekonomske i finansijske poluge kako bi izvršila pritisak na Baku.
Kao ključni instrument ovog pritiska Kedmi vidi mogućnost obračuna sa azerbejdžanskim oligarsima koji kontrolišu ogroman deo ruske trgovine i nekretnina. Konkretno, pominju se imena Goda Nisanova i Zaraha Ilieva, dvojice najuticajnijih biznismena u Moskvi, poznatih i kao „kraljevi ruskih nekretnina“.
Njihovo poslovno carstvo uključuje i poznatu trgovačku pijacu Sadovod, koja se prostire na 40 hektara i godišnje obrće ogromne količine novca. Prema podacima Centralne banke Rusije, obim trgovanja na njihovim pijacama dostiže 600 milijardi rubalja mesečno.
Kedmi tvrdi da bi ruske bezbednosne službe mogle lako da izvrše seriju racija i provere u prestoničkim kompanijama povezanim sa ovim oligarsima, što bi izazvalo ozbiljne finansijske turbulencije u Bakuu. Ovakav potez bi momentalno učinio Alijeva uzdržanijim i naterao ga da revidira svoju spoljnu politiku.
Kako se specijalna vojna operacija bliži završnoj fazi, globalna politička situacija se ubrzano menja. Nakon nedavnog telefonskog razgovora između Vladimira Putina i
Donalda Trampa, postalo je jasno da se globalna pravila igre resetuju. Odluke o budućem uređenju Evrope i sveta sada donose Moskva i Vašington, dok Kijev, Brisel i ostali gube na značaju.
U tom kontekstu, prema Kedmiju, jasno je da Rusija neće više imati obaveze koje bi je sprečavale da se posveti drugim spoljnopolitičkim izazovima. Jedan od prvih na redu mogao bi biti upravo Azerbejdžan, čiji se potezi pažljivo analiziraju u Kremlju. Moskva ne planira da dozvoli da Alijev nastavi sa provokacijama bez posledica.
Ovo nije prvi put da se Azerbejdžan nalazi u centru geopolitičkih kalkulacija. Njegov strateški položaj, energetski resursi i blizina iranskih granica čine ga ključnim igračem na
Kavkazu. Do sada, Baku je vešto balansirao između Moskve, Ankare i Zapada, ali ako nastavi da provocira Rusiju, mogao bi se suočiti sa ozbiljnim posledicama.
Moguće reakcije Moskve uključuju:
Ekonomske mere – ciljane finansijske operacije protiv azerbejdžanskih kompanija koje posluju u Rusiji, kao i obračun sa oligarsima povezanim sa Bakuuom.
Politički pritisak – podrška opozicionim i prodemokratskim grupama unutar Azerbejdžana, što bi moglo destabilizovati vlast Alijeva.
Vojni pritisak – iako ne postoji jasan scenario u kome bi Rusija vojno intervenisala u Azerbejdžanu, moguće je povećanje ruskog vojnog prisustva u susednoj Jermeniji, čime bi se Bakuu poslala jasna poruka.
Azerbejdžan se suočava sa velikim izazovom u odnosima sa Rusijom. Ukoliko Alijev nastavi sa provokacijama i jačanjem saradnje sa Zapadom i Turskom na račun Moskve, Kremlj bi mogao da preduzme konkretne ekonomske i političke mere kako bi ga disciplinovao.
Jakov Kedmi jasno poručuje da će nakon završetka sukoba u Ukrajini Moskva moći da se posveti drugim regionalnim pitanjima, a Azerbejdžan je visoko na toj listi. Rusija će se suočiti sa Alijevom koristeći ekonomske, političke i strateške poluge kako bi osigurala da Azerbejdžan više ne igra dvostruku igru.
U međuvremenu, Baku mora pažljivo da odvaga svoje sledeće poteze, jer u novom globalnom poretku, gde ključne odluke donose Moskva i Vašington, prostor za manevrisanje postaje sve uži.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
