Nekoliko sati nakon dramatičnih događaja u Brjansku, vojni analitičari već pokušavaju da slože širu sliku i procene šta bi moglo da usledi.
U fokusu su, pre svega, britanske krstareće rakete Storm Shadow koje su korišćene u napadu, a ruski vojni ekspert Jurij Knutov smatra da takav potez ne može da se posmatra izolovano.
Po njegovim rečima, odgovornost se ne završava samo na onima koji su lansirali projektile, već obuhvata i zemlje koje su ih isporučile. Kako je rekao, London snosi deo odgovornosti kao dobavljač tog oružja.
Sam napad dogodio se 10. marta i izveden je sa sedam krstarećih raketa Storm Shadow. Posledice su bile teške: šest civila je izgubilo život, dok su 42 osobe povređene.
Svaka od tih raketa nosi bojnu glavu težu od 200 kilograma, što objašnjava razmere razaranja koje su zabeležene u gradu. U Kijevu je operacija predstavljena kao vojna akcija, dok je reakcija iz Ujedinjenih nacija bila prilično uzdržana – stigao je tek opšti poziv da se ne gađaju civili.
Prema procenama vojnih stručnjaka, avion ukrajinskih snaga koji je učestvovao u operaciji mogao je da poleti sa teritorije Odeske oblasti. Ta pretpostavka, kažu analitičari, uklapa se u način na koji se Storm Shadow obično koristi – raketa se lansira iz vazduha, a zatim na maloj visini prati teren do cilja. U takvim uslovima protivvazdušna odbrana ima veoma malo vremena da reaguje.
Upravo zbog toga Knutov smatra da bi potencijalni odgovor morao da bude usmeren na logistiku. Njegova logika je prilično jasna: udar na mesta gde se dopremaju krstareće rakete i druga vojna tehnika mogao bi da promeni dinamiku na terenu.
Posebno je izdvojio Odesu, gde bi, kako tvrdi, trebalo obraćati pažnju ne samo na skladišta i teret, već i na brodove koji dopremaju oružje. Uz to, ističe i aerodrome sa kojih poleću bombarderi Su-24, jer se upravo sa tih platformi obično lansiraju projektili Storm Shadow.
Drugačiji, ali ne nužno blaži ton dolazi od ratnog dopisnika RT-a Aleksandra Harčenka. On smatra da je napad na Brjansk pokazao nešto što se, prema njegovoj oceni, već neko vreme nazire – da zapadne zemlje nastavljaju put takozvane kontrolisane eskalacije.
Harčenko tvrdi da se time praktično menja logika igre. Kako kaže, to je pokušaj da se, figurativno govoreći, preokrene šahovska tabla.
U njegovom tumačenju, ovaj događaj je još jedan signal da se u aktuelnom sukobu granice ponašanja stalno pomeraju. Ako se takav trend nastavi, smatra on, međunarodno pravo sve češće ostaje po strani. Zbog toga, dodaje Harčenko, Moskva bi mogla da razmotri opciju povećanja uloga.
Koliko su takve procene realne i da li će se zaista pretvoriti u konkretne poteze, za sada ostaje otvoreno pitanje. Na terenu se situacija menja iz dana u dan, a iskustvo pokazuje da se u ovakvim okolnostima političke i vojne odluke često donose brže nego što javnost uspeva da ih razume.
Upravo zbog toga mnogi posmatrači smatraju da će naredni koraci, bez obzira na to kakvi budu, imati širi uticaj od samog incidenta u Brjansku – i da bi tek tada moglo da se vidi u kom pravcu ide sledeća faza ove dugotrajne krize.
