Naučnici su otkrili da u ljudima postoje „strani“ geni koje ljudi nisu nasledili od svojih predaka.
Oni tvrde da smo „strane“ gene dobili od mikroorganizama koji su živeli u istoj sredini sa našim precima.
Studija se suprotstavlja konvencionalnom shvatanju da se životinjska evolucija zasniva samo na prenošenju gena kroz lozu predaka i navodi se da je ovaj proces možda još uvek u toku.
[adsenseyu1]
Najnovije istraživanje se fokusira na horizontalni genetski transfer između organizama koji žive u istoj sredini.
Transfer gena između organizama koji žive u istoj sredini poznat je kao horizontalni genetski transfer (HGT).
„Ovo je prva studija koja prikazuje koliko je HGT čest među životinjama, pa i ljudima“, kaže vodeći autor studije, Alister Krisp sa Univerziteta u Kembridžu.
„Zapravo, HGT ne samo da nije redak, već se čini da je doprineo evoluciji mnogih, ako ne i svih životinja, a sam proces izgleda još uvek traje“.
Horizontalni transfer gena je tipičan za jednoćelijske organizme i predstavlja važan proces koji ukazuje na to kako bakterije evoluiraju i kako npr. postaju otporne na antibiotike.
Smatra se da HGT ima važnu ulogu i u evoluciji nekih životinja, uključujući nematode, koje su dobile deo gena od mikroorganizama i biljaka, ali i bube koje su nasledile neke bakterijske gene za proizvodnju enzima.
Međutim, ideja da se HGT dešava kod složenijih životinja i ljudi je već dugo tema rasprava.
Istraživači su proučavali genome 12 vrsti Drosophila, tj voćnih mušica, četiri vrste nematoda i 10 vrsti primata, uključujući i ljude.
[adsenseyu1]
Oni su računali koliko se njihovi geni poklapaju sa sličnim genima u drugim vrstama kako bi procenili kolike su šanse da su neki od njih stranog porekla.
Poredeći druge grupe vrsta oni su uspeli da procene koliko je dugo potrebno da se dobiju geni druge vrste.
Brojni geni, uključujući gen za krvne grupe, potvrđeno su potekli od kičmenjaka putem HGT-a. Drugi geni su većinom povezani sa enzimima i metabolizmom.
Oni su kod ljudi potvrdili 17 gena za koje se smatralo da su dobijeni putem HGT-a i identifikovali 128 dodatnih stranih gena u ljudskom genomu koji ranije nisu uočeni.
Neki od njih imaju veze sa metabolizmom lipida, uključujući razlaganje masnih kiselina i formiranje glikolipida.
Ostali imaju veze sa imunim sistemom, ali i metabolizmom aminokiselina, modifikacijom proteina i antioksidantnom aktivnošću.
Tim je uspeo da identifikuje moguću klasu organizama iz koje potiču preneseni geni. Među najčešćim donorima su bakterije i protiste.
Među primatima je takođe identifikovano do oko 50 gena iz virusa.
Neki od gena su potekli i od gljivica.
To objašnjava zašto prethodne studije, koje su se zasnivale uglavnom na bakterijama, nisu mogle da objasne prisustvo „stranih“ gena.
Za većinu gena u primatima je otkriveno da su drevnog porekla i da su nastali negde između zajedničkog pretka hordata i primata.
Webtribune.rs
