Drevni Egipat je jedna od najfascinantnijih civilizacija u istoriji čovečanstva, ostavljajući iza sebe brojne misterije i enigmatične artefakte koji i dalje privlače pažnju naučnika i istraživača širom sveta.
Njegovi spomenici, poput piramida, Sfinge, i zapanjujućih grobnica faraona, svedoče o bogatom nasleđu ove civilizacije.
Mnogo toga o Egiptu je dobro istraženo, ali postoje i brojne neodgonetnute misterije, od kojih su neke povezane sa smrću poznatih faraona, neobičnim artefaktima i nejasnim zapisima iz tog perioda.
Kako je umro Tutankamon?
Tutankamon, mladi faraon iz 18. dinastije, umro je veoma mlad, u 19. godini, a njegova smrt ostaje jedna od najkontroverznijih tema u egiptologiji.
Kada je 1922. godine Howard Carter otkrio netaknutu grobnicu ovog mladog faraona u Dolini kraljeva, to je bio arheološki podvig neviđenih razmera.
Sama grobnica sadržala je brojne dragocenosti, ali i Tutankamonovu mumiju koja je kasnije postala predmet mnogih istraživanja.
Jedan od najranijih medicinskih pregleda mumije, izvršen 1968. godine, otkrio je frakturu lobanje, što je dovelo do spekulacija da je Tutankamon mogao biti ubijen udarcem u glavu.
Ova teorija o mogućem ubistvu dugo je bila popularna, međutim, modernija istraživanja opovrgla su ovu hipotezu. Danas se veruje da su oštećenja na lobanji nastala posle smrti, najverovatnije tokom mumifikacije ili zbog pomeranja tela.
Druga teorija koja se pojavila odnosi se na ozbiljne povrede nogu koje su pronađene na faraonovoj mumiji. Neke teorije ukazuju na to da je Tutankamon mogao stradati u nesreći, možda tokom lova ili vožnje kočijom.
Egipatski faraoni su često učestvovali u lovu, i poznato je da su vožnje kočijama bile izuzetno opasne, pa bi pad s kočije mogao izazvati smrtonosne povrede, uključujući prelom butne kosti.
Pored ovih fizičkih povreda, moderne medicinske analize Tutankamonove mumije pokazale su da je faraon bolovao od malarije, što je dodatno oslabilo njegovo već krhko zdravlje.
Genetska ispitivanja takođe su otkrila da je Tutankamon imao različite genetske anomalije, uključujući koštane poremećaje, koje su verovatno bile posledica generacijskog mešanja unutar faraonske loze.
Na kraju, kombinacija nesreće, malarije i genetskih oboljenja mogla je biti fatalna za mladog faraona.
Veliki Sfinks i njegove misterije
Veliki Sfinks u Gizi jedan je od najpoznatijih i najtajanstvenijih spomenika starog Egipta. Ova impozantna kamena statua, sa telom lava i glavom čoveka, simbol je moći i mudrosti, ali mnogi aspekti njenog porekla i svrhe ostaju nepoznati.
Tradicionalno se veruje da Sfinks nosi lik faraona Kefrena iz 4. dinastije, koji je vladao oko 2500. godine pre nove ere. Međutim, mnogi istraživači i dalje raspravljaju o tačnoj starosti Sfinksa i mogućnosti da je izgrađen mnogo ranije nego što se mislilo, možda u eri pre Kefrena.
Jedna od najpoznatijih misterija Sfinksa odnosi se na njegov nos, koji je odsutan. Postoje brojne teorije o tome šta se dogodilo s nosom Velikog Sfinksa.
Jedna popularna priča kaže da su Napoleonovi vojnici tokom ekspedicije u Egiptu pucali na Sfinksa i tom prilikom oštetili njegov nos.
Druga teorija sugeriše da su islamski sveštenici ili fanatičari, koji su se protivili idolopoklonstvu, namerno uništili nos kako bi sprečili obožavanje statua.
Međutim, zapisi i crteži iz pre-napoleonovog perioda pokazuju da je Sfinks već tada bio bez nosa, što ovu misteriju ostavlja bez definitivnog rešenja.
Platnena knjiga Zagrebačke mumije
Još jedan zagonetni artefakt iz starog Egipta je tzv. Platnena knjiga Zagrebačke mumije, koja se danas čuva u muzeju u Zagrebu.
Ovaj neobičan tekst napisan je na etrurskom jeziku, koji potiče od drevnog naroda koji je živeo na teritoriji današnje Italije pre nego što su Rimljani postali dominantna sila.
Etrurski jezik ostaje delimično neodgonetnut, pa su tekstovi poput ovog od velikog značaja za lingviste i istoričare.
Knjiga je napisana na lanenom platnu koje je bilo umotano oko mumije, a sadrži više od 4000 reči. Iako nije u potpunosti dešifrovan, veruje se da je reč o verskom ili ritualnom tekstu.
Ova knjiga je jedinstven primer interakcije između Egipćana i drugih naroda tog perioda, kao i primer retkog oblika pisane komunikacije na materijalu koji nije papir ili kamen.
Sudbina kraljice Nefertiti
Nefertiti, žena faraona Ehnatona, je možda jedna od najpoznatijih žena iz starog Egipta, poznata po svojoj legendardnoj lepoti i uticaju na verske reforme u Egiptu.
Ipak, njen život i smrt ostaju misterija. Nefertiti je bila ključna figura tokom Ehnatonovih religijskih reformi, kada je uveo monoteizam i obožavanje boga Atona. Međutim, nakon 14 godina njegove vladavine, zapisi o Nefertiti nestaju, a njena sudbina postaje neizvesna.
Postoji nekoliko teorija o tome šta se dogodilo s Nefertiti. Jedna od njih sugeriše da je preuzela ime Smenkhkare i postala koregent ili čak vladar nakon smrti svog supruga, prerušivši se u muškarca kako bi zadržala vlast.
Druga teorija sugeriše da je pala u nemilost i bila primorana da se povuče iz javnog života, ili da je možda umrla od prirodnih uzroka. Do danas nije otkrivena njena grobnica, ali se spekuliše da bi mogla biti skrivena u Dolini kraljeva, možda čak i u blizini grobnice Tutankamona.
Faraon Menes – mit ili stvarnost?
Menes, prvi kralj ujedinjenog Egipta, smatra se jednim od osnivača ove velike civilizacije, ali njegova ličnost ostaje obavijena misterijom. Iako se o Menesu govori kao o vladaru koji je uspeo da ujedini Gornji i Donji Egipat, neki istoričari veruju da je Menes zapravo mitski lik koji je stvoren kako bi legitimizovao kasnije dinastije.
Neki stručnjaci identifikuju Menesa sa faraonom Narmerom, koji je verovatno bio pravi vladar zaslužan za ujedinjenje Egipta.
Nedavni arheološki nalazi iz Abidosa ukazuju na postojanje vladara po imenu Menes, ali nije pronađen konkretan dokaz koji bi jasno definisao njegovu ulogu. Rasprava o identitetu Menesa i njegovom mestu u istoriji starog Egipta i dalje traje, ostavljajući otvorena pitanja o ovoj važnoj figuri.
Iako je mnogo toga otkriveno o starom Egiptu, njegova istorija i dalje nudi mnogo neodgovorenih pitanja i misterija koje nastavljaju da intrigiraju istraživače.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
