Priča koja se povremeno vraća u javni prostor, čas kao kuriozitet, čas kao ozbiljno svedočanstvo, ponovo je otvorena – ovog puta kroz izjavu penzionisanog oficira američkog ratnog vazduhoplovstva Roberta Salasa.
Kako prenosi New York Post, on tvrdi da je još 1967. godine, u jeku hladnoratovske napetosti, došlo do događaja koji ni danas nema jasno objašnjenje.
Salas je tada bio na dužnosti u podzemnom komandnom centru u saveznoj državi Montana, gde su bile raspoređene interkontinentalne balističke rakete sa nuklearnim bojevim glavama.
Sve je, bar naizgled, teklo rutinski, dok se nije oglasio telefon iznad zemlje. Sa druge strane linije – uznemireni glasovi obezbeđenja. Govorili su o neobičnim svetlima na nebu, o nečemu što se kretalo iznad same baze.
Kako se priseća, jedan od stražara je gotovo povikao da vide čudna svetla koja lebde i prolaze direktno iznad njih. Ta svetla su, prema opisu, povremeno nestajala i ponovo se pojavljivala, upravo iznad silosa u kojima su bile smeštene rakete. U tom trenutku, priča dobija nagli zaokret – oglasio se alarm.
Na kontrolnoj tabli, kaže Salas, indikator je prešao sa zelenog na crveno. To je značilo samo jedno: sistem više nije bio operativan. Lansiranje je postalo nemoguće. I ne radi se o jednom projektilu. U kratkom vremenskom razmaku, svih deset raketa je izašlo iz funkcije.
Kasnija provera otkrila je još jedan detalj koji dodatno komplikuje celu priču. Na dve lansirne jedinice pojavio se zapis koji je sugerisao da je „neko ili nešto“ ušlo u strogo čuvanu zonu baze.
Uprkos tome, zvanična istraga nije uspela da utvrdi uzrok kvara niti da objasni šta se zapravo dogodilo te noći.
Salas danas ide korak dalje u tumačenju. Smatra da je u pitanju bila poseta „druge civilizacije“, koja je, kako kaže, možda reagovala na mogućnost da čovečanstvo samo sebe ugrozi nuklearnim sukobom.
Takva interpretacija, naravno, ostavlja mnogo prostora za sumnju, ali i za razmišljanje.
Jer, i posle decenija, ostaje otvoreno pitanje – da li je reč o tehničkom incidentu koji nikada nije razjašnjen, o pogrešnoj proceni u stresnim okolnostima hladnog rata, ili o nečemu što se ne uklapa u uobičajene okvire objašnjenja. U toj praznini između činjenica i tumačenja, priča nastavlja da živi, svaki put malo drugačije ispričana.
