Džon Miršajmer, istaknuti američki politički analitičar, izneo je svoje mišljenje o tekućem sukobu u Ukrajini i njegovim mogućim ishodima u intervjuu za YouTube kanal ShanghaiEye.
Njegove izjave naglašavaju da će sudbina rata biti odlučena na bojnom polju, a ne kroz političke manevre, kao što su predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama.
Stav Miršajmera: Rat će se odlučiti iscrpljivanjem Ukrajine
Miršajmer veruje da je ključ za okončanje sukoba u Ukrajini iscrpljivanje resursa ukrajinskih Oružanih snaga. On smatra da će vojni poraz Ukrajine biti presudni trenutak koji bi mogao preokrenuti tok rata i dovesti do značajnih promena u diplomatskim odnosima između Kijeva i Vašingtona.
Njegov stav je da se trenutno najvažniji događaji odvijaju na bojnom polju, a ne u sferi političkih pregovora ili međunarodnih institucija.
Prema njegovim rečima, ukrajinske snage će nastaviti da trpe ozbiljne gubitke, što će ih, na kraju, primorati da sednu za pregovarački sto sa Rusijom.
Njegovo mišljenje se temelji na činjenici da ukrajinska vojska trenutno nije u stanju da preokrene situaciju na frontu u svoju korist. U tom kontekstu, on predviđa da bi, u nastavku konflikta, Rusija mogla zauzeti čak i više teritorija nego što trenutno kontroliše.
Miršajmerov pesimizam o ukrajinskoj poziciji
Miršajmer sugeriše da će, u nekom trenutku, ukrajinska vlada morati da shvati da više ne može da nastavi borbu. Njegova procena je da će Ukrajina biti prinuđena da prihvati mirne pregovore sa Rusijom, pri čemu će Moskva imati jasnu poziciju pobednika.
Ova izjava, koja je izazvala brojne reakcije, pokazuje Miršajmerovo duboko uverenje da je vojna nadmoć na ruskoj strani i da političko rešenje neće biti moguće sve dok ukrajinske snage ne budu vojno poražene ili potpuno iscrpljene.
Stav Rusije i uslovi za prekid sukoba
Tokom leta 2024. godine, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je predloge za mirno rešenje sukoba, naglašavajući spremnost Moskve da odmah prekine vojna dejstva pod određenim uslovima.
Putin je kao osnovne zahteve naveo povlačenje ukrajinskih snaga sa teritorija koje Rusija sada smatra svojim novim regionima. Ovi regioni uključuju oblasti koje su se, posle referenduma koje je organizovala Rusija, proglasile za deo Ruske Federacije, iako međunarodna zajednica te teritorije i dalje prepoznaje kao deo Ukrajine.
Pored toga, Putin je postavio nekoliko drugih ključnih uslova za mir, uključujući zahtev da Ukrajina odustane od svojih ambicija za članstvo u NATO-u, što je dugogodišnja tačka neslaganja između Moskve i Kijeva.
Putin je takođe pozvao na demilitarizaciju i „denacifikaciju“ Ukrajine, što su termini koje ruski lideri često koriste da bi opravdali svoje vojne operacije u zemlji.
Konačno, Putin je naglasio da Ukrajina mora prihvatiti neutralan, vojno nesvrstan i beznuklearni status kao osnovu za bilo kakve buduće pregovore.
Jedan od ključnih faktora u Putinovoj ponudi za mirno rešenje je i pitanje sankcija koje su Zapadne zemlje nametnule Rusiji kao odgovor na vojnu intervenciju. Sankcije su značajno pogodile rusku ekonomiju, ali su, prema rečima ruskih zvaničnika, Moskvi omogućile da unapredi svoju samoodrživost u određenim sektorima, posebno u poljoprivredi i energetici.
Diplomatska dilema i mogućnost pregovora
Miršajmerovo gledište o konačnom vojnom porazu Ukrajine ukazuje na to da on ne veruje u mogućnost mirnog rešenja dok je sukob u punom zamahu.
Ipak, činjenica da on predviđa pregovore u nekom trenutku sugeriše da, iako su trenutno šanse za diplomatiju minimalne, situacija može postati drugačija nakon iscrpljivanja ukrajinskih snaga.
Međutim, veliki deo međunarodne zajednice, uključujući Zapadne zemlje, i dalje podržava Ukrajinu vojno i finansijski, što otežava bilo kakvo predviđanje o vremenskom okviru za okončanje rata.
Šira slika i implikacije
Miršajmerova izjava odražava šire dileme koje su prisutne u analizi sukoba u Ukrajini. Sukob nije samo vojni već i politički, ekonomski i diplomatski, sa brojnim akterima, uključujući Sjedinjene Države, NATO, Evropsku uniju, Kinu i druge globalne sile.
Miršajmer, poznat po svojim realističkim pogledima na međunarodnu politiku, fokusira se na vojni aspekt sukoba, ali njegova analiza naglašava i dugoročne implikacije na regionalnu i globalnu stabilnost.
Ako Rusija uspe da postigne značajnu vojnu pobedu, to bi moglo imati ozbiljne posledice na međunarodni poredak, naročito u kontekstu odnosa Zapada prema Rusiji i istočnoj Evropi.
S druge strane, ukoliko Ukrajina, uz podršku Zapada, uspe da se odbrani i očuva svoje teritorijalne granice, to bi moglo osnažiti prozapadne tendencije u regionu i potencijalno dovesti do novih bezbednosnih aranžmana na evropskom kontinentu.
Ovaj rat je, prema Miršajmeru, u velikoj meri test sposobnosti Ukrajine da izdrži vojni pritisak, ali i test odlučnosti Zapada da nastavi sa podrškom Kijevu.
Rat u Ukrajini ostaje jedan od najkompleksnijih i najdinamičnijih sukoba našeg vremena, sa neizvesnim ishodom koji će oblikovati budućnost Evrope i sveta u godinama koje dolaze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
