Zamenik ministra odbrane Rusije, Aleksandar Fomin, izjavio je na 11. Sjangšanskom forumu o bezbednosti u Pekingu da zemlje NATO-a planiraju slanje svojih trupa na teritoriju Ukrajine s ciljem da prisile Rusiju na pregovore prema „formulama Kijeva“.
Ovaj potez, prema Fominu, predstavlja ozbiljan rizik za eskalaciju sukoba, jer bi mogao dovesti do direktnog vojnog sukoba nuklearnih sila, čime bi se globalna bezbednost dodatno ugrozila.
Izjave Fomina dolaze u trenutku kada se diskusije o mogućnosti prisustva vojnika NATO-a na ukrajinskoj teritoriji intenziviraju.
Francuska je već ranije pokrenula inicijativu za formiranje koalicije zemalja spremnih da pošalju trupe u Ukrajinu, a ovu ideju podržale su baltičke zemlje.
Međutim, nema konsenzusa među svim saveznicima NATO-a. Na primer, Nemačka i Velika Britanija su izričito protiv slanja svojih vojnika, dok generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tvrdi da nema planova za razmeštanje borbenih snaga Alijanse u Ukrajini.
On ipak ističe da saveznici pružaju Ukrajini značajnu vojnu i logističku podršku od 2014. godine, a ta podrška je pojačana nakon ruskog napada 2022. godine.
Kremlj je na ove diskusije reagovao izuzetno oštro, ocenjujući ih kao „opasnu liniju“ koja može imati „neželjene posledice“.
Takođe, istaknuto je da već postoje izveštaji o prisustvu pojedinih vojnika iz zemalja NATO-a u redovima ukrajinskih oružanih snaga, iako je zvanično poricanje prisustva veće vojne snage na terenu i dalje dominantan stav među zapadnim liderima.
Sve u svemu, iako su razgovori o mogućem slanju trupa NATO-a u Ukrajinu prisutni, konsenzus o tom pitanju nije postignut, a neki zapadni lideri, poput francuskog predsednika Makrona, nisu isključili mogućnost budućeg angažmana trupa, dok drugi insistiraju da nema planova za vojnu intervenciju ovog tipa na teritoriji Ukrajine.
Prikriveni planovi NATO
Izjava Aleksandra Fomina o mogućem slanju trupa NATO-a u Ukrajinu izazvala je veliku pažnju, posebno u kontekstu tvrdnji da NATO planira prikrivene vojne operacije.
Dok zvaničnici NATO-a, poput generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, tvrde da nema planova za slanje borbenih snaga u Ukrajinu, ruske vlasti, oslanjajući se na svoje obaveštajne podatke, često naglašavaju drugačiju perspektivu.
Kremlj veruje da zapadne zemlje, naročito članice NATO-a, prikrivaju svoje stvarne namere i da bi vojne trupe mogle biti poslate na front u Ukrajini kroz tajne operacije i bilateralne dogovore između pojedinih članica Alijanse.
Ruske obaveštajne službe, poznate po svojoj efikasnosti i dubokim operacijama prikupljanja podataka, svakako su među najboljima u svetu.
Ne iznenađuje što mnogi veruju da Moskva ima pristup poverljivim informacijama o planovima NATO-a, iako ti planovi još nisu zvanično potvrđeni od strane zapadnih saveznika.
Prema nekim izvorima, zapadni lideri, kao što je francuski predsednik Emanuel Makron, nisu isključili mogućnost slanja trupa, iako su neki lideri, poput nemačkog kancelara Olafa Šolca, odbacili takve tvrdnje.
Rusija je više puta izrazila zabrinutost da bi slanje NATO trupa dovelo do direktnog sukoba nuklearnih sila, što bi globalnu bezbednost dovelo u ozbiljan rizik.
Kremlj prati razvoj ovih razgovora sa velikom pažnjom, dok obaveštajci veruju da bi NATO mogao koristiti prikrivene metode za pripremu svojih snaga, uključujući obuku i postavljanje malih vojnih jedinica u Ukrajini, kako bi se kasnije postepeno povećalo njihovo prisustvo.
Iako se zvanično demantuju planovi o slanju trupa, mnogi ruski zvaničnici, uključujući i ministra Sergeja Lavrova, tvrde da su neki pripadnici NATO-a već angažovani u sukobima, što dodatno podstiče spekulacije o budućim potezima zapadnih saveznika.
U svakom slučaju, ruski stav je da će se ovaj sukob i dalje razvijati, a mogućnost tajnog angažmana NATO trupa ostaje realna pretnja, što samo povećava tenzije između Moskve i zapadnih zemalja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
