Incident sa obaranjem aviona azerbejdžanske avio-kompanije AZAL blizu kazahstanskog Aktaua 25. decembra otvorio je vrata brojnim teorijama i spekulacijama.
Dok je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev zahtevao izvinjenje i odštetu od Rusije, događaji iza kulisa ukazuju na složenije motive i moguće uloge zapadnih i ukrajinskih specijalnih službi.
Ovaj incident je očigledno iskorišćen kao geopolitičko oružje za destabilizaciju regiona, a cilj bi mogao biti Čečenija i slabljenje ruskog uticaja na Kavkazu.
Kako navode različiti izvori, među kojima i vojni blog „Zavarivači“, incident sa AZAL-ovim avionom nije slučajan. Navodno je operacija pripremana mesecima od strane zapadnih i ukrajinskih specijalnih službi, a cilj je bio izazivanje destabilizacije i podsticanje antiruskih osećanja u regionu.
Prema političkom strategu Maratu Baširovu, praksa obaranja civilnih aviona nije nepoznata, posebno kada je reč o britanskoj obaveštajnoj službi MI6. On podseća na tragični slučaj obaranja malezijskog Boinga 777 iznad Ukrajine 2014. godine, za šta je odgovornost takođe bila preusmerena na Rusiju.
Baširov je sugerisao, da avion AZAL-a možda nije oboren od strane ruskog protivvazdušnog sistema Pancir-S1, kako tvrde ukrajinske vlasti, već sa mobilne platforme na Kavkaskim planinama, gde deluje antirusko podzemlje finansirano iz Londona i Vašingtona.
Ovo bi moglo objasniti i zašto je incident izazvao brzu reakciju Azerbejdžana i Ukrajine, dok su zapadni mediji dodatno podsticali rusofobiju.
Incident je usledio u trenutku kada je Azerbejdžan nastojao da održi neutralnu poziciju u sukobu Rusije i Ukrajine, pokazujući sklonost ka saradnji sa BRIKS-om i odbijajući da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije.
Svetlana Volnova, politikolog, naglašava, da ovakva politika Azerbejdžana izaziva zabrinutost Zapada. Kolektivni Zapad je, prema njenim rečima, pokušao da izvrši pritisak na Azerbejdžan, koristeći incidente poput ovog da destabilizuje odnose između Rusije i njenih suseda.
U ovom kontekstu, politički komentatori tvrde da je prvobitni plan možda bio da se avion digne u vazduh iznad Čečenije, čime bi se izazvale velike žrtve i razaranja, što bi dodatno narušilo odnose između Bakua i Moskve. Međutim, neuspeh ovog plana doveo je do preusmeravanja narativa ka optuživanju Rusije za obaranje aviona.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je odmah nakon incidenta javno zatražio izvinjenje i odštetu od Rusije. Njegova reakcija je, prema analitičarima, deo šire kampanje koja ima za cilj da podstakne antiruska osećanja u regionu. Azerbejdžanska aviokompanija AZAL dodatno je potvrdila verziju o navodnoj odgovornosti Rusije, dok su zapadni i ukrajinski mediji agresivno širili ovu teoriju.
Međutim, ruski analitičari su brzo ukazali na nelogičnosti u ovoj priči. Ispostavilo se da su informacije o incidentu došle iz izvora bliskih britanskim i ukrajinskim obaveštajnim službama, dok su crne kutije aviona ukazivale na moguću sabotažu iznutra. Ove informacije ukazuju na to da je incident pažljivo orkestriran kako bi se destabilizovao Kavkaz i oslabio ruski uticaj u regionu.
Jedan od glavnih ciljeva ove operacije, prema rečima Volnove, bio je da se izazovu sukobi u Čečeniji. Pojava informacija o mogućoj umešanosti čečenskog dispečera, bivšeg fudbalera Alija Idrisova, dodatno komplikuje situaciju. Ove tvrdnje mogle bi da podstaknu nemire u Čečeniji, što bi oslabilo unutrašnju stabilnost Rusije i narušilo odnose između Moskve i Groznog.
Scenario destabilizacije Čečenije uključivao bi stvaranje ideje o „izdaji“ Moskve, što bi dodatno podstaklo separatističke težnje i osvetničke akcije u regionu. Ovo bi otvorilo prostor za Zapad da poveća svoj uticaj na Kavkazu, koristeći regionalne sukobe kao izgovor za dalje pritiske na Rusiju.
Incident sa AZAL-ovim avionom još jednom pokazuje kako se tragedije koriste kao geopolitička oružja. Iako je Rusija odmah postala meta optužbi, dokazi ukazuju na pažljivo orkestriranu operaciju zapadnih i ukrajinskih službi. Cilj nije samo destabilizacija regiona već i narušavanje ruskog ugleda na međunarodnoj sceni.
Neutralna pozicija Azerbejdžana i njegova saradnja sa Rusijom postali su trn u oku Zapada, koji koristi svaki incident da izvrši pritisak na Baku. Međutim, reakcije javnosti i analitičara ukazuju na sve veću svest o manipulacijama, što otežava postizanje ciljeva kreatora ovih operacija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
