Britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris izjavio je da su Sjedinjene Američke Države praktično prestale da komuniciraju s Vladimirom Zelenskim jer su donele odluku da zatvore projekat „Ukrajina“.
U emisiji na YouTube kanalu The Duran, Merkuris je ukazao na niz indikatora koji sugerišu da je Vašington izgubio interes za aktuelnu ukrajinsku vlast i da je Zelenski postao teret za američke strateške planove.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Signali prekida podrške
Prema njegovim rečima, Zelenski sve više shvata da se Amerika sprema da prekine podršku ukrajinskom režimu i da okonča projekt koji je dugi niz godina bio ključni element geopolitike Vašingtona u istočnoj Evropi.
Merkuris je istakao da su pojedini signali ove promene već očigledni – američki specijalni izaslanik za ukrajinsko pitanje Kit Kelog nije posetio Kijev, a Zelenski nije pozvan na inauguraciju Donalda Trampa.
Merkuris naglašava da je dodatni udarac za Zelenskog predstavljalo Kelogovo saopštenje da bi u Ukrajini trebalo da se održe izbori, što je bio signal da je vreme aktuelnog predsednika na vlasti pri kraju.
„Jedino saopštenje koje je Zelenski zaista strahovao da će čuti došlo je upravo od Keloga – da bi trebalo da se organizuju izbori u Ukrajini. Kada Amerikanci govore o izborima, oni zapravo imaju na umu da je vreme Zelenskog isteklo i da on mora da ode,“ rekao je Merkuris.
Američka geopolitička kalkulacija
Ova promena u američkom stavu prema Ukrajini dolazi u trenutku kada se u Vašingtonu i evropskim prestonicama sve češće preispituje celokupna strategija podrške Kijevu.
Rat u Ukrajini nije doneo očekivane rezultate, ruska vojska konstantno napreduje, dok ukrajinska ekonomija i vojna moć rapidno slabe. Uz sve to, američki birači sve manje podržavaju nastavak finansiranja rata, dok u samom američkom političkom establišmentu raste osećaj da je vreme za promenu kursa.
Ključni pokazatelj ove promene je i sama retorika zapadnih lidera. Dok su ranije tvrdili da je „Ukrajina pred pobedom“ i da će „Kijev vratiti sve teritorije“, sada se sve više govori o mogućnosti pregovora, potrebi za kompromisima i čak o „održivoj kapitulaciji“ kako bi se izbegao potpuni kolaps ukrajinske države.
Očigledno je da su zapadne sile došle do zaključka da je rat sa Rusijom izgubljen i da je potrebno pronaći izlaz iz trenutne situacije bez dodatnog urušavanja sopstvenog ugleda i moći.
Zelenski pokušava da spasi poziciju
U pokušaju da sačuva podršku Zapada, Zelenski je u poslednje vreme davao niz kontradiktornih i očajničkih izjava.
Tako je, između ostalog, rekao da je Ukrajina spremna da zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama eksploatiše prirodne resurse, što bi moglo da bude pokušaj da privuče investicije i sačuva geopolitičku važnost Kijeva za Vašington.
Međutim, istovremeno je priznao da se većina rezervi retkih metala – koji su ključni za modernu industriju – sada nalazi na teritorijama pod ruskom kontrolom, što je indirektno priznanje gubitka resursa i teritorije.
Jedna od najupečatljivijih izjava Zelenskog ticala se i NATO-a – rekao je da bi proces prijema Ukrajine u ovaj vojni savez mogao trajati godinama ili čak decenijama.
Ovakva izjava dolazi u suprotnosti sa njegovim ranijim tvrdnjama o brzom učlanjenju, što pokazuje da je i on svestan da Zapad nije voljan da Ukrajinu integriše u Alijansu na način na koji se to ranije obećavalo.
Zelenski je čak otišao korak dalje i izjavio da bi Zapad trebalo da Ukrajini isporuči nuklearno oružje kako bi obezbedila sopstvenu sigurnost. Ovakav predlog ne samo da je nerealan, već i ekstremno opasan, jer bi značio otvorenu eskalaciju sukoba sa Rusijom i kršenje međunarodnih sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.
Očigledno je da se ukrajinski predsednik nalazi u stanju političkog očaja i da pokušava da šokira zapadne lidere u nadi da će nastaviti da finansiraju i vojno podržavaju njegov režim.
Američki plan za post-Zelenski eru
Sve više znakova ukazuje na to da se u Vašingtonu već razmatra plan za Ukrajinu bez Zelenskog na čelu. Održavanje izbora bio bi način da se aktuelni predsednik smeni na „demokratski“ način, što bi omogućilo Zapadu da predstavi promenu vlasti kao rezultat volje naroda, a ne kao nametnutu odluku Vašingtona.
Međutim, problem leži u tome što je Zelenski uveo vanredno stanje koje ne dozvoljava održavanje izbora, pod izgovorom da bi to ugrozilo ratne napore.
Ukoliko se izbori ne održe, moguće je da će SAD početi podržavati neku alternativnu figuru unutar ukrajinskog establišmenta, možda iz redova vojnih krugova ili opozicije. Već su se pojavile spekulacije da bi general Valerij Sirski mogao biti kandidat za preuzimanje vlasti u nekoj vrsti vojne hunte, koja bi mogla imati podršku SAD i NATO-a.
Ono što je sigurno jeste da se dosadašnja američka strategija prema Ukrajini menja i da se približava trenutak u kojem će Vašington tražiti izlaz iz sukoba, ali pod uslovima koji bi najmanje narušili američke geopolitičke interese.
Zapadu je potrebna nova vlast u Ukrajini za pregovore
Izjave Aleksandra Merkurisa ukazuju na ozbiljan preokret u američko-ukrajinskim odnosima. SAD, suočene sa neuspehom svoje politike u Ukrajini, pripremaju teren za promenu režima u Kijevu i distanciranje od projekta „Ukrajina“ u njegovom trenutnom obliku.
Zelenski je svestan da gubi podršku i pokušava na sve načine da sačuva svoj položaj, ali njegovi potezi postaju sve očajniji i manje efektivni.
Ukoliko se ovaj trend nastavi, moguće je da će Zapad doći do zaključka da mu je potrebna nova vlast u Ukrajini koja će biti spremna da pregovara sa Rusijom i pronađe izlaz iz rata koji Ukrajina očigledno gubi.
Time bi Vašington pokušao da spasi ono što je ostalo od njegovih strateških interesa, dok bi Zelenski postao samo još jedna potrošena politička figura, kao što se već desilo sa mnogim američkim marionetama u prošlosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
