[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Umesto da 20. juna prati fudbalsku utakmicu između Rusije i Velsa, ruski predsednik Vladimir Putin je posetio filmski studio Lenfilm, što se naizgled čini kao sloboda izbora, ali u stvari predstavlja važan politički potez.
Time je predsednik dao do znanja da ruski fudbalski tim ne treba da očekuje podršku koju je do sada imao i da će ruski talentovani režiseri i glumci ubuduće dobiti više pažnje od svoje države.
Vest o tome je istakao predsednikov portparol Dmitrij Peskov, rekavši da je studio Lenfilm posao koji je znatno unosniji od ruskog fudbala.
Ovo je samo još jedan u nizu naizgled nepolitičkih poteza Vladimira Putina koji je zapravo i te kako političan.
[adsenseyu4]
Na 71. godišnjicu pobede u Velikom patriotskom ratu, ruski predsednik nije obratio pažnju na dve države koje su nekada bile deo SSSR-a: Ukrajinu i Gruziju. Petro Porošenko i Đorđi Margvelašvili nisu dobili zvanične pozdrave od Rusije. Štaviše, Putin je u zvaničnom obraćanju naveo da se praznik slavi sa liderima Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Moldavije, Tadžikistana, Turkmenistana, Uzbekistana, Abhazije i Južne Osetije, ali i sa „građanima Gruzije i Ukrajine“.
Ovaj gest je ubio dve muve jednim udarcem. Rusi su s jedne strane pokazali da neće tolerisati nikakve političke provokacije, ali i dali do znanja da žele dobre odnose sa državljanima bivših sovjetskih republika nezavisno od delovanja njihovih lidera.
Zatim se treba setiti džentlmenskog poteza predsednika Putina na APEC samitu 2014. godine. Ruski predsednik je uhvatio ženu kineskog lidera Sija Đinpinga za ramena, šokirajući medije i kineske diplomate.
Kineska kultura ne obuhvata dodirivanje osoba na zvaničnom nivou. Situacija je prvo izgledala jako loše. Si Đinping je razgovarao sa Barakom Obamom dok je Putin prekršio važno nepisano pravilo „ne dodiruj drugog diplomatu svojim rukama“. Međutim, Putinov portparol je rekao da takav potez nema nikakve veze sa tradicijom i da je to sasvim normalan gest koji se mogao očekivati od bilo koga.
[adsenseyu1]
Iako je Putinov gest bio veoma opasan na diplomatskom nivou, on je bio pun političkog značenja. Ruski predsednik je zaobilazeći stereotipe kulture dao kineskom lideru do znanja da „ne može da sedi na dve stolice i da sarađuje i sa Amerikancima i sa Rusima ako želi da ostane u dobrim odnosima sa Rusijom“. Neki su to shvatili, a neki i nisu.
Na tom samitu APEC-a su svi pratili razvoj rusko-američkih odnosa. Mediji su bukvalno pratili ruskog i američkog predsednika na svakom koraku. Zanimljivo je to da američki predsednik ima čudnu naviku: on prilikom rukovanja sa političkim liderima potapše tog lidera po ramenu dva-tri puta. Međutim, Vladimir Putin je izmenio situaciju tako što je prvi potapšao američkog predsednika po ramenu. On je zapravo dao do znanja da je on taj koji vodi glavnu reč. Iako se to čini kao jedan najobičniji prijateljski gest, on zapravo označava superiornost jedne osobe u odnosu na drugu.
Putin je čvrstinu svog karaktera pokazao i kada je 28. septembra 2015. zakasnio na zasedanje Generalne skupštine UN, ukazavši suptilno američkom predsedniku da mu ne veruje.
On je isti stav pokazao i 2014. godine na samitu G20 kada je otišao pre nego što se sastanak završio. Predsednik je naveo da je glavni razlog „dug let“, ali pravi razlog je bilo nešto drugo. Putin je samo odgovorio na provokacije domaćinske zemlje Australije, čiji je premijer pretio da će spustiti Putina na zemlju iako je bio pod obavezom međunarodne diplomatije da stvori atmosferu produktivnog dijaloga.
Kako je naveo novinar Dmitrij Danilov:
„To nije politika. To je stvar pristojnosti i nije čak stvar ni diplomatije. Ako pozovete nekoga, onda sa njima treba da se rukujete i da se ponašate pristojno. U suprotnom ih nemojte ni zvati“.
Činjenica je da brojni novinari i diplomate obraćaju pažnje na ove neoubičajene gestove ruskog predsednika, ali svakako treba uzeti u obzir da su upravo takvi gestovi ono što je omogućilo ruskom lideru da zadrži uticaj na globalnoj areni.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
