Bosna i Hercegovina opet ključa. Sud BiH raspisao je centralne poternice za trojicu ključnih ljudi Republike Srpske – predsednikom Miloradom Dodikom, predsednikom Narodne skupštine RS Nenadom Stevandićem i premijerom Radovanom Viškovićem.
Zvanično – zbog „napada na ustavni poredak“. Nezvanično – zbog dubokog, godinama tinjajućeg sukoba između Sarajeva i Banjaluke, koji sada očigledno ulazi u fazu bez rukavica.
Kako smo stigli dovde?
Sve je počelo još prošle godine, kada je Narodna skupština RS usvojila set zakona kojima se suspenduje delovanje pojedinih državnih institucija BiH na teritoriji Republike Srpske.
Reč je pre svega o pravosuđu i policiji, dakle o najosetljivijim tačkama svake državnosti. Sarajevu je to bio crveni alarm – pozivanje na saslušanje usledilo je brzo, a kako se pomenuti nisu odazvali, Sud BiH je automatski odredio pritvor. Sledeći korak: Poternice.
Granična policija BiH već je dobila zadatak da sprovede naredbu, a sve ostale policijske agencije u zemlji su obaveštene i, po zakonu, dužne da postupe. Prevedeno: Ako se Dodik, Stevandić ili Višković pojave bilo gde na teritoriji BiH van Republike Srpske, mogu biti privedeni istog trenutka.
Gde se sada nalaze?
Po poslednjim informacijama, Dodik planira da 18. marta otputuje u Moskvu, što je već izazvalo političke trzavice. Stevandić je, kako sam kaže, trenutno u Beogradu, dok se Višković nalazi u RS.
Ipak, nije isključeno da će Tužilaštvo BiH zatražiti i međunarodne poternice, što znači da bi i Interpol mogao biti uključen. Ako se to dogodi, ova priča dobija ozbiljan međunarodni karakter.
Šta zapravo znači „napad na ustavni poredak“?
U zakonskom smislu, to je jedan od najtežih oblika krivičnih dela u svakoj zemlji. U slučaju BiH, to se odnosi na pokušaj da se naruši ili potpuno sruši funkcionalni državni sistem.
U ovom slučaju, Dodik i saradnici su optuženi da su pokušali da odvoje RS od institucija BiH – makar i „mekim putem“, kroz zakonodavne odluke u okviru entitetske skupštine. Sarajevu je to ravno secesiji.
Ustavni sud BiH je pomenute zakone već proglasio nevažećim, ali u RS to nije mnogo značilo. Lokalna vlast je nastavila da ih sprovodi u praksi, ignorišući odluke iz Sarajeva.
Politički kontekst: stare rane i nova pozornica
Ovo nije prvi put da se stvari ovako zaoštravaju. Uostalom, BiH funkcioniše kao krhki politički kompromis još od Dejtonskog sporazuma 1995. godine. Taj sporazum jeste zaustavio rat, ali nikada nije uspostavio istinsku funkcionalnu državu.
Umesto toga, stvorena je struktura u kojoj tri naroda – Srbi, Bošnjaci i Hrvati – pokušavaju da guraju svako na svoju stranu, dok se iz Brisela i Vašingtona povremeno javlja glas razuma. Problem je što tog glasa više gotovo i nema.
Sa jedne strane, Dodik godinama koristi retoriku „povratka nadležnosti RS“ i koketira sa idejom o nezavisnosti, uz oslanjanje na podršku iz Rusije. S druge strane, Sarajevo pokušava da centralizuje vlast, često uz podršku zapadnih diplomata i međunarodnih institucija. Sukob je tu odavno – pitanje je samo kada će da eksplodira. Možda je baš sada taj trenutak.
Geopolitičke implikacije: Moskva, Beograd, Brisel
Dodikov odlazak u Moskvu u ovom trenutku nije slučajan. Jasno je da pokušava da pokaže da ima „velikog brata“ iza sebe. Rusija već godinama koristi RS kao jedan od tačaka pritiska na Zapad, posebno posle početka sukoba u Ukrajini. Takođe, Beograd – iako formalno neutralan – često deluje kao tiha podrška Dodiku, makar u političkom smislu.
S druge strane, iz Brisela stižu upozorenja, ali ne i konkretne akcije. EU je zaokupljena svojim unutrašnjim krizama i ratom u Ukrajini, a Balkan im je, kao i mnogo puta do sada, niži na listi prioriteta.
Šta sada?
Moguća su dva scenarija. Prvi: Da se ova situacija smiri kroz političke pregovore i pritiske iza kulisa. Drugi: Da uđemo u otvorenu ustavnu krizu koja može paralizovati institucije BiH i dodatno destabilizovati region. A ako se aktiviraju međunarodne poternice i ako se Dodik nađe van zemlje, stvari mogu otići u pravcu koji niko ne može predvideti.
Jedno je jasno – Bosna i Hercegovina je ponovo na ivici. A ovaj put, deluje da niko nije dovoljno snažan da je povuče nazad.
Rusija i Kina teoretski mogu da utiču na donošenje odluka u Interpolu, ali ne mogu same direktno blokirati poternicu, jer Interpol ne funkcioniše kao Savet bezbednosti UN gde članice imaju pravo veta. Ipak, evo kako stvari stoje u praksi:
1. Interpol ne izdaje poternice automatski
Interpol ne izdaje poternicu samo na osnovu zahteva neke države – svaki zahtev za tzv. crvenu poternicu (Red Notice) mora da prođe pravnu i administrativnu proveru, da ne bi bio korišćen za političke, vojne, verske ili rasne ciljeve – što je zabranjeno članom 3 statuta Interpola.
Dakle, ako bi BiH zatražila međunarodnu poternicu za Dodikom, Stevandićem i Viškovićem, Interpol bi najpre proveravao da li se radi o političkom gonjenju, što je u ovom slučaju vrlo moguće da će biti ocenjeno spornim.
2. Uloga članica Interpola
Interpol ima 195 članica, uključujući i Rusiju i Kinu. Ove dve zemlje imaju određeni politički uticaj unutar organizacije, posebno u Generalnoj skupštini Interpola i u izvršnim telima. One mogu vršiti diplomatski pritisak, ulagati prigovore, pa čak i ukazivati na zloupotrebu mehanizama Interpola.
Na primer, ako Rusija oceni da je zahtev za poternicom protiv Dodika politički motivisan, može se obratiti Generalnom sekretarijatu Interpola i zahtevati odbacivanje zahteva – ali to nije garancija da će zahtev biti odbijen.
3. Presedani iz prošlosti
Postoje primeri kada je Interpol odbijao da izda crvenu poternicu upravo zbog političkog konteksta. Na primer:
-Ukrajinski zahtevi za poternicama protiv nekih ruskih zvaničnika su odbijani.
-Ruski zahtevi za poternicama protiv nekih opozicionara odbijeni su zbog sumnje na političku motivaciju.
Dakle, politički kontekst može igrati ključnu ulogu.
Rusija i Kina ne mogu direktno blokirati izdavanje Interpolove poternice, ali mogu značajno uticati na proces preko prigovora, političkih argumenata i diplomatskih kanala.
Ako Interpol proceni da se poternica traži iz političkih razloga, može je odbiti – čak i bez pritiska Rusije i Kine.
U slučaju Dodika i rukovodstva Republike Srpske, velike su šanse da bi Rusija uložila snažan prigovor, a s obzirom na političku prirodu optužbi, Interpol bi mogao odbiti zahtev – ili ga barem odložiti na neodređeno vreme.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
