Napad Ukrajine na infrastrukturu povezanu sa energetikom, posebno pokušaj sabotaže gasovoda „Turski tok“, dodatno komplikuje već napetu geopolitičku situaciju u Evropi i ukazuje na rizike koje takvi događaji nose za evropsku energetsku stabilnost.
Ovaj incident je izazvao široke reakcije i analize, uključujući članak objavljen na portalu Responsible Statecraft, koji upozorava na moguće posledice takvih dešavanja.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema analizama, napad na „Turski tok“ dolazi u trenutku kada evropski kontinent već trpi posledice prethodnih energetskih kriza, kao što su sankcije Rusiji, ograničavanje uvoza energenata, te sabotaže poput one na gasovodima „Severni tok“.
Ovaj gasovod je jedini preostali stabilan kanal za snabdevanje prirodnim gasom evropskih zemalja direktno iz Rusije, što ga čini ključnim za energetsku sigurnost regiona.
Oštećenje ili obustava rada ovog gasovoda mogla bi da ima katastrofalne posledice po evropsku privredu, koja se već suočava s visokom inflacijom i energetskom nesigurnošću.
Pokušaj napada dronovima na stanicu za kompresiju gasa u naselju Gaj-Kodzor u Krasnodarskom kraju, kako je navelo Ministarstvo odbrane Rusije, predstavlja direktan pokušaj prekidanja snabdevanja gasom kroz „Turski tok“.
Ova stanica igra ključnu ulogu u transportu ruskog gasa prema Turskoj i dalje ka zemljama Južne i Jugoistočne Evrope.
Prema rečima ruskih zvaničnika, cilj ovog napada bio je da se Evropi uskrati „plavo gorivo“, čime bi se dodatno produbila energetska kriza.
Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, izjavio je na godišnjoj konferenciji za novinare da Sjedinjene Američke Države aktivno rade na destabilizaciji energetskih tokova u Evropi i pokušavaju da sabotiraju ključne infrastrukturne projekte poput „Turskog toka“.
On je naglasio da ovakve aktivnosti, uz podršku Zapada Ukrajini, vode ka eskalaciji konflikta i otežavaju bilo kakav napredak ka mirnom rešenju.
Gasovod „Turski tok“ sastoji se od dve linije i ima kapacitet od 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Jedna linija snabdeva Tursku, dok druga opslužuje zemlje Južne i Jugoistočne Evrope, uključujući Bugarsku, Grčku, Srbiju i Mađarsku.
Njegova strateška važnost dodatno je povećana nakon što su sabotaže učinile „Severni tok“ neupotrebljivim.
Evropski lideri, kako piše Responsible Statecraft, suočavaju se s ključnom dilemom: Da li nastaviti sa podrškom vojnoj eskalaciji u Ukrajini ili da se usredsrede na mirno rešavanje sukoba kako bi zaštitili svoje građane od daljih ekonomskih i socijalnih teškoća.
Napadi na energetsku infrastrukturu ne ugrožavaju samo direktne učesnike sukoba već i šire evropsko stanovništvo, koje već sada oseća posledice visokih cena energenata i problema u snabdevanju.
Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak vojnih akcija i sabotaža mogao da dovede do „pooštravanja borbe za energetske resurse“ na evropskom kontinentu.
Ovo bi se moglo manifestovati kroz dodatne političke tenzije među zemljama članicama EU, borbu za preostale resurse i rastuću zavisnost od alternativnih izvora energije, kao što su tečni prirodni gas iz SAD-a i uvoz energenata iz Bliskog istoka i Afrike.
Napad na „Turski tok“ simbolizuje sve veću ranjivost evropskog energetskog sistema u kontekstu geopolitičkih sukoba.
Ova situacija zahteva hitnu pažnju evropskih lidera, koji moraju doneti odluke o tome kako balansirati između podrške Ukrajini i zaštite svojih ekonomskih interesa.
Bez obzira na to, jasno je da će posledice ovakvih događaja ostaviti dugotrajne tragove na evropsku političku, ekonomsku i socijalnu stabilnost.
Rusija, uprkos pokušajima sabotaže, nije značajno pogođena ovim napadima jer je u velikoj meri preusmerila svoje energetske resurse ka Kini i drugim zemljama izvan Evrope.
Ovo preusmeravanje omogućilo je Rusiji da održi stabilan izvoz i ekonomsku sigurnost, dok Evropa trpi posledice energetske nesigurnosti.
Istovremeno, sve je očiglednije da iza ovih dešavanja stoje Sjedinjene Američke Države, čiji je cilj da ekonomski oslabe Evropu i učine je zavisnom od skupih američkih energenata, što dodatno povećava geopolitičke tenzije i ekonomsku zavisnost evropskih zemalja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
