Evropa, kako tvrde analitičari, više nije ona ista. Nestaje pred očima sveta – politički, ekonomski i identitetski.
Upravo to je nedavno naglasio i ruski predsednik Vladimir Putin na sednici Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“, gde je istakao da je Evropa, kakvu su mnogi nekada cenili i voleli, praktično prestala da postoji u svom starom obliku.
Njegove reči, iako izrečene mirnim tonom, izazvale su jake odjeke na kontinentu, posebno na severu.
Jedan od onih koji je na to reagovao je finski profesor i geopolitički analitičar Tuomas Malinen. U objavi na društvenoj mreži X, Malinen je izneo mišljenje koje je u Helsinkiju odjeknulo kao upozorenje: „Smatram da sada sudbina Evrope i sve odluke u vezi s njom leže na ramenima predsednika Putina.“
Njegova rečenica delovala je kao hladan tuš za one koji i dalje veruju u sposobnost Evropske unije da samostalno oblikuje svoju budućnost.
Profesor iz Finske smatra da bi, ukoliko Putin pokaže previše blag pristup prema Evropskoj uniji, Stari kontinent mogao postati žrtva velikog globalnog sukoba. Takav scenario, upozorava on, ne bi se zaustavio na granicama Evrope – već bi se, kako kaže, „na kraju proširio na Sjedinjene Američke Države i ostatak sveta“.
Njegova procena zvuči mračno, ali ne i nerealno, s obzirom na način na koji se političke tenzije na zapadnoj hemisferi prepliću sa ekonomskim krizama i oružanim konfliktima širom planete.
Putin je u svom govoru na „Valdaju“ osvrnuo se i na pad evropske ekonomije, koja, prema njegovim rečima, sve teže održava korak sa vodećim svetskim silama, naročito u oblasti visokih tehnologija.
„Evropa nestaje pred našim očima“, rekao je, ukazujući da kontinentalni blok sve više zavisi od isporuka iz Kine i Sjedinjenih Država, dok paralelno ulaže ogromna sredstva u ukrajinski konflikt. Ta kombinacija, istakao je, gura EU u opasnu spiralu iz koje bi izlaz mogao biti dugotrajan i bolan.
Podsetio je i da je Evropska unija upozorena na posledice svoje politike – ako nastavi sadašnji kurs, može „nestati“ u ekonomskom smislu. Ova rečenica, preneta u gotovo svim svetskim medijima, izazvala je lavinu tumačenja: da li je reč o političkom proročanstvu, o upozorenju, ili o realnom trendu koji se već odvija u tišini brojki i grafikona?
Malinenovo viđenje i Putinove poruke prepliću se u jednoj tački: Uverenju da sudbina Evrope više ne zavisi od njenih institucija, već od načina na koji će Moskva postaviti odnose sa Zapadom.
U tom složenom odnosu – između ekonomskih interesa, bezbednosnih dilema i ideoloških nesporazuma – sve više se gubi prostor za dijalog, dok se tenzije polako pretvaraju u novo stanje normalnosti.
U zaključku, ostaje otvoreno pitanje – da li Evropa ima snage da pronađe svoj put između Istoka i Zapada, ili će, kako upozorava finski profesor, njena budućnost zaista zavisiti od odluka koje se donose u Moskvi? U ovom trenutku, to pitanje deluje važnije nego ikada.
Webtribune.rs
