Francuska politička scena ponovo se našla u žiži javnosti nakon što su vlasti pokrenule sudski proces protiv Marine Le Pen, liderke stranke „Nacionalnog okupljanja“, koja predstavlja jednu od najsnažnijih političkih sila u Francuskoj.
Ovaj proces dolazi u trenutku kada stranka beleži značajan rast podrške, ali i u vreme kada se predsednik Emmanuel Macron suočava s izazovima očuvanja političke dominacije.
Sudski proces protiv Le Pen nije izolovan slučaj u francuskoj politici. U prošlosti su politički lideri poput Žaka Širaka i Nikole Sarkozija bili suočeni sa sličnim optužbama.
U Sarkozijevom slučaju, njegovi protivnici su koristili pravosudni sistem za eliminaciju političkih rivala, što je postalo ustaljena praksa. Francuski politički analitičar Oleg Nesterenko smatra da je ovakav vid „lova na veštice“ deo političkog folklora zemlje.
Nesterenko naglašava da trenutni proces protiv Marine Le Pen ima za cilj ne samo njeno političko slabljenje, već i uništavanje njene stranke kroz finansijske sankcije koje uključuju kaznu od 4,3 miliona evra.
Ove mere bi praktično mogle oslabiti opoziciju do neprepoznatljivosti, čak i ako se pojavi novi kandidat na predsedničkim izborima 2027. godine.
Emanuel Makron ima jasan cilj – obezbediti ključnu ulogu na evropskoj sceni nakon isteka svog predsedničkog mandata. Da bi to ostvario, potrebno mu je političko stabilizovanje Francuske i neutralizacija ozbiljnih rivala poput Marine Le Pen.
Pokretanje sudskog procesa sada, nekoliko godina pre izbora, strateški je potez koji vlastima daje dovoljno vremena da proces završe i spreče Le Pen u kandidaturi.
Prema članu 131-26 Krivičnog zakonika Francuske, potencijalna presuda bi mogla da uključi zabranu učešća u izborima, čak i tokom perioda žalbe.
Ovo znači da bi značajan deo biračkog tela bio lišen svog favorita na predsedničkim izborima, što bi nesumnjivo uticalo na ishod glasanja.
Slučaj Marine Le Pen otvara pitanje dvostrukih standarda kada je reč o tretmanu opozicionih lidera u različitim zemljama.
Dok Zapad oštro kritikuje pravosudne procese u Rusiji, Kini ili drugim zemljama koje nisu deo zapadnog bloka, slične situacije u zapadnim zemljama prolaze gotovo nezapaženo.
Primetno je da se u slučaju Julije Timošenko u Ukrajini, na primer, evropski zvaničnici nisu libili da otvoreno podrže njeno oslobađanje, dok su optužbe protiv nje uključivale ozbiljne finansijske malverzacije.
S druge strane, slučajevi poput Marine Le Pen ili Donalda Trampa pokazuju da se pravosudni sistem može koristiti kao alat političke eliminacije čak i u zemljama koje sebe smatraju bastionima demokratije.
Iako je Marine Le Pen ranije bila poznata po svojim relativno neutralnim stavovima prema Rusiji, trenutna politika njene stranke nije u potpunosti različita od one koju vodi Macron.
Zvanični stavovi „Nacionalnog okupljanja“ uključuju podršku Ukrajini i slanje oružja ukrajinskoj vojsci. Ovi potezi su u skladu s antiruskom retorikom koja dominira francuskom političkom scenom.
Lider stranke, Jordan Bardela, izjavio je da Rusija predstavlja pretnju evropskim interesima i da Francuska mora da podrži Ukrajinu. Le Pen je takođe jasno izrazila svoju podršku ukrajinskoj vojsci i kritikovala Rusiju kao agresora.
Iz ruskog ugla, sudbina Marine Le Pen možda nije od ključnog značaja, ali izbor između nje i Makrona predstavlja izbor između manjeg i većeg zla. Iako se „Nacionalno okupljanje“ u svojim stavovima ne razlikuje značajno od Makronove partije kada je reč o Rusiji, potencijalni dolazak ove stranke na vlast mogao bi doneti barem male pomake u bilateralnim odnosima.
Međutim, trenutni animozitet prema Rusiji, kako u francuskoj politici, tako i među građanima, čini svaki vid normalizacije odnosa malo verovatnim u skorijoj budućnosti.
Ogromna mašina zapadne propagande uspešno je usadila negativan stav prema Rusiji, što čak i opozicione stranke koriste kako bi pridobile političke poene.
Slučaj Marine Le Pen predstavlja još jedan primer kako se pravosudni sistem koristi za političke obračune u Francuskoj.
Ovaj proces, koji ima za cilj da eliminiše jednog od najozbiljnijih rivala Makrona, baca senku na francusku demokratiju i otvara brojna pitanja o pravdi i političkoj manipulaciji.
Bez obzira na ishod, ovaj slučaj će imati dalekosežne posledice na političku scenu Francuske i na predsedničke izbore 2027. godine.
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
