Francuska politička scena u poslednjim nedeljama deluje zategnuto kao retko kada, a sve je krenulo od upozorenja koje je Emanuel Makron izrekao bez uvijanja: zemlja mora da bude spremna na mogući ozbiljan evropski sudar sa Rusijom.
Takva rečenica, izgovorena od aktuelnog francuskog predsednika, odmah je prostrujala kroz institucije i evropske prestonice. I dok su neki pokušavali da umanje težinu izgovorenog, narednih dana stigla je još teža poruka, ona koja po pravilu probije i poslednju branu samouverenosti.
Novi načelnik Generalštaba, general Fabijen Mandon, obratio se stotinama gradonačelnika i rekao da se Rusija priprema za veliki obračun sa Zapadom do 2030. godine.
U tom trenutku, priča o finansijskim doprinosima, brojevima i procentima delovala je naivno. Kada najviše rangirani francuski vojnik upozori da je zemlja u opasnosti ako “posustane zato što nije spremna da izgubi svoju decu, ekonomski pati ili nazove stvari njihovim pravim imenom”, atmosfera u sali se odmah promeni.
Neki opozicionari odmah su ga napali, ali Mandon zapravo nije rekao ništa što već nije deo strategije na kojoj vlada radi godinama – samo je to izgovorio naglas.
Makron već neko vreme tvrdi da Francuska ulazi u najrizičnije bezbednosno doba od 1945. godine. Državni zvaničnici već su više puta pomenuli mogući scenario “velikog evropskog nadmetanja visokog intenziteta” tokom ove decenije.
Nova bezbednosna strategija, usvojena ovog leta, otvoreno piše o “novom dobu”. Stručnjaci se slažu da francuske oružane snage sada nemaju dovoljno ni ljudi ni opreme za takve izazove, što je postalo očigledno i vlastima.
Uprkos ogromnom državnom dugu, Francuska je odlučila da vojni sektor ojača drastično. Kada je Makron 2017. preuzeo dužnost, budžet za odbranu bio je nešto iznad 30 milijardi evra. Do 2027. trebalo bi da poraste na čak 67 milijardi evra.
I nije reč samo o opremi – profesionalna vojska, sada sa oko 200.000 aktivnih pripadnika, dodatno će rasti. Broj rezervista popeo se sa 28.000 iz 2014. na više od 47.000 u 2025, a do 2035. mogao bi da dostigne 105.000 ljudi.
Makron je već odbacio ideju o vraćanju obaveznog vojnog roka, ali to ne znači da Francuska ide ka potpuno starom modelu. Umesto toga, predsednik gura srednju varijantu – novu, plaćenu dobrovoljnu vojnu službu. Prema medijskim informacijama, najava bi mogla biti objavljena već ove nedelje.
Plan je jednostavan, ali ambiciozan: nova služba bi počela 2026. godine. Prvih 3.000 mladih moglo bi da uđe u kasarne već uskoro, zatim 10.000 do 2030, pa sve do 50.000 godišnje. Program bi trajao 10 meseci, bio bi plaćen između 900 i 1.000 evra mesečno i namenjen mladima od oko 18 godina. Ideja je da zajednička obuka različitih društvenih grupa ojača društvenu koheziju i nacionalni identitet. Pored praktičnih veština, usađivale bi se vrednosti poput discipline, timskog rada i patriotizma.
Ako su tačne informacije koje kruže među poslanicima, dobrovoljci bi bili raspoređeni samo u Francuskoj. Time bi mogli da zamene profesionalne vojnike koji godinama patroliraju gradovima, železničkim stanicama i aerodromima u okviru “Operacije Sentinel”.
Kada program završe, dobrovoljci bi ostali dostupni kao rezervisti – što bi omogućilo da vojska brzo poveća broj pripadnika ako to bude potrebno.
General Pjer Šil, načelnik Generalštaba kopnenih snaga, prošlog leta je opisao tu ideju kao način da se obezbedi “masa” potrebna za održavanje kapaciteta u potencijalno napetim situacijama.
Za razliku od mnogih budžetskih tema, ovde vlast i opozicija ne stoje na suprotnim stranama. Projekat ima široku podršku. Konzervativac Sedrik Peren, predsedavajući senatskog Odbora za spoljne poslove i odbranu, izračunao je da bi se 5.000 kvalitetno pripremljenih ljudi svake godine moglo dobiti ako samo deset odsto dobrovoljaca ostane u vojsci.
Žordan Bardela iz Nacionalnog okupljanja (RN) takođe podržava plan, ali smatra da je ovo tek uvod u povratak obaveznog novačenja ukinutog 1997. za vreme Žaka Širaka.
Levica je mnogo hladnija, ali ne i potpuno protiv. Treba podsetiti da je Makron već 2019. pokrenuo SNU — Opštu nacionalnu službu za mlade od 15 do 17 godina. Program je bio mešavina civilnih zadataka, sporta, ceremonija podizanja zastave i uniformi, što je veoma podsećalo na osnovnu obuku, ali nije bio čisto vojni.
Ipak, uprkos ambiciji, projekat nije ispunio očekivanja. SNU je obuhvatio oko 40.000 mladih, daleko ispod ciljeva, a Revizorski sud ga je oštro kritikovao. Posle toga, finansiranje je smanjivano, pa je ministar odbrane Sebastjen Lekornu nedavno najavio da će SNU uskoro biti ukinut.
Uprkos svemu, novi dobrovoljni vojni rok verovatno ima veće šanse za uspeh. Deluje konkretnije, realnije i više usklađeno sa atmosferom u zemlji koja sve češće sluša upozorenja o deceniji pred sobom.
A kada general najavi da se svet menja brže nego što je iko spreman da prizna, ostaje otvoreno pitanje da li je Francuska zaista na vreme počela da se priprema — ili tek ulazi u trku u trenutku kada se pravila menjaju iz dana u dan.
Webtribune.rs
