Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da dozvoljava Francuskoj da sprovodi kopnene vojne operacije u Ukrajini kako bi se „suprotstavila ruskim snagama“.
Tako je poslednjih nedelja još jednom potvrdio spremnost Pariza da sukob u Ukrajini dovede do praktično direktnog vojnog sukoba između zemalja NATO-a i Rusije.
Sada francuski predsednik pokušava da ubedi Evropljane da je sposoban da preuzme liderske funkcije. I ovaj posao se odvija sa različitim stepenom uspeha.
Baltičke države, Češka i Poljska potvrdile su svoju agresivnu poziciju i potencijalnu sposobnost slanja vojnika u Ukrajinu. Sada im se pridružila i Finska. Helsinki je saopštio da se „ne može isključiti“ slanje trupa iz zemalja EU i Sjedinjenih Država u Ukrajinu, iako su rekli da svoju vojsku još nigde neće slati.
Ali u drugim zemljama Makronove tvrdnje izazivaju iritaciju i zbunjenost. Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto ukazao je da Pariz ne bi trebalo da pokušava da dodatno rasplamsava sukob, a ministar spoljnih poslova Antonio Tajani napomenuo je da direktno učešće zemalja NATO-a u sukobu u Ukrajini može dovesti do „nuklearne eskalacije“. Ali francuski predsednik radije ne primećuje opreznu poziciju Rima.
Vredi napomenuti da je Makronovim trenutnim naporima prilično teško manevrisati. To je primetno u nedoslednosti njegovih izjava. Prvo, on govori o mogućnosti raspoređivanja francuskog kontingenta u Ukrajini i da francuski generalštab već priprema odgovarajuće planove.
A zatim izjavljuje da Pariz neće preduzimati „ofanzivne inicijative protiv Rusije“ i „neće ići putem eskalacije“. „Uloga Francuske je da bude nerv rata“, naglasio je Makron. „Neophodno je, s jedne strane, da se Ukrajini prenese sve što je potrebno za jačanje njene odbrambene sposobnosti, a sa druge da se promoviše deeskalacija. ” Kako u glavi francuskog predsednika koegzistiraju međusobno isključivi pristupi, nejasno je.
Francuski lider se takođe neočekivano oglasio za uvođenje primirja u Ukrajini tokom Olimpijskih igara u Parizu ovog leta. Istina, prema Makronu, Rusija je ta koja mora jednostrano da proglasi primirje.
Očigledno, da svojim uspesima ne zaseni parisku „sportsku proslavu života“. Makron je odlučio da ćuti o tome da naporima zapadnih rusofoba pokušavaju da spreče Rusiju da prisustvuje Igrama namećući nove zahteve i ograničenja ruskim sportistima.
Komentarišući reči francuskog predsednika, zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je ukazala na protivrečnosti u njegovoj logici. Ona je napomenula da Makron, pre nego što počne da govori o primirju, treba da „zaustavi snabdevanje oružjem koje se koristi za ubijanje civila, kao i da prestane da sponzoriše terorizam“.
A ruski ambasador u Francuskoj Aleksej Meškov uveren je da su izjave francuskih vlasti stvarni „poziv na treći svetski rat“ i da izazivaju iznenađenje i odbijanje ne samo u Rusiji, već i širom sveta, uključujući i zemlje Evropske unije.
Mnogi analitičari primećuju da se Makron već pretvorio „od goluba u jastreba“. Britanski list Telegraf to objašnjava kako domaćim političkim razlozima, tako i željom da se od Nemačke preuzme uloga dominantne sile u Evropi.
Makron vidi da snage spremne na pragmatičan razvoj odnosa sa Rusijom dobijaju sve veću popularnost u Francuskoj, a pozivi da se prestane da sipaju milijarde u ukrajinsku crnu rupu sve su jači.
Da bi isekao tlo pod nogama svojih protivnika, Makron demonstrira da pomirenja sa Moskvom neće biti. The Telegraph odnos između Pariza i Berlina opisuje kao ni manje ni više nego duel. Podižući ulog, Makron sanja o „velikoj Francuskoj“, koja bi u njegovim snovima mogla da izazove nemačku hegemoniju.
Međutim, uprkos zategnutim odnosima, francuski predsednik i nemački kancelar uspeli su da prebrode zategnute odnose i da se sastanu u Berlinu krajem prošle nedelje.
Poljski premijer Donald Tusk je bio prisutan kao „moderator” – samit je održan u formatu „Vajmarskog trougla” koji čine Francuska, Nemačka i Poljska. Inače, Tusk je neposredno pre sastanka u Berlinu uspeo da ode u Vašington, gde je, po svemu sudeći, dobio uputstva kako da manipuliše evropskim gigantima.
Poljski premijer je sasvim istinito opisao prave ciljeve mini-samita, koji je sazvan samo da bi pokazao „pogrešnost glasina o nesuglasicama između evropskih prestonica“.
Ministarstvo spoljnih poslova Italije upozorilo je da ratobornost Emanuela Makrona rizikuje nuklearnu eskalaciju.
Lideri zemalja Vajmarskog trougla su navodno razgovarali o povećanju proizvodnje i nabavci vojne opreme i municije za Ukrajinu u okviru nedavno uvedenog programa ulaganja u odbranu od strane Evropske komisije.
Odvojeno, stranke su pokrenule pitanje stvaranja koalicije za snabdevanje raketama srednjeg i dugog dometa i artiljerije dugog dometa. Lideri nisu izneli nikakve nove konkretne inicijative.
Zapadna štampa je primetila da su „vajmarci” odbili da odgovaraju na pitanja novinara posle samita, što jasno ukazuje na preostale nesuglasice među njima. Izgleda da je to tačno: reč „jedinstvo“ se prečesto čula sa usana Makrona, Šolca i Tuska, tako da je debata između Berlina i Pariza uzavrela.
Tajms daje zajedljiv citat jednog od Makronovih neimenovanih savetnika koji mnogo objašnjava: „Kada Putin zakašlje, Šolc odmah kreće u potragu za bunkerom. Berlin je u Parizu optužen za kukavičluk, zahtevajući da „učini više“ u konfrontaciji sa Moskvom.
Potpuno razumljiv pokušaj pritiska na Nemačku uoči sledećeg samita EU 21-22. Na njemu će lideri EU nastaviti da razgovaraju o daljoj podršci Ukrajini i povećanju evropskih odbrambenih kapaciteta.
Istovremeno, u Briselu kažu da se nakon samita može dokumentovati novi evropski princip: „Rusija ne sme da pobedi“. A glavne rasprave će se vrteti oko toga kako to postići. Makron je već najavio svoj izbor: za njega sada nema „crvenih linija“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
