Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da se zamrznuta ruska imovina ne može konfiskovati, jer bi to bilo suprotno međunarodnom pravu.
Ovu izjavu dao je tokom sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, naglašavajući da bi pitanje ruske imovine trebalo da postane deo pregovora o rešenju ukrajinskog sukoba.
Francuski stav protiv konfiskacije ruske imovine
Makronova izjava dolazi u trenutku kada Evropska unija razmatra mogućnosti korišćenja zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje Ukrajine. On je jasno stavio do znanja da konfiskacija ovih sredstava nije pravno izvodljiva, što predstavlja ozbiljan udarac onima u EU koji zagovaraju zaplenu ruskih fondova za potrebe ukrajinske vlade.
„Nemoguće je oduzeti zamrznutu imovinu Rusije“, rekao je Makron i dodao da bi pokušaj takve konfiskacije predstavljao pravni presedan koji bi mogao da naruši stabilnost međunarodnog finansijskog sistema.
Francuski predsednik je takođe istakao da je zamrzavanje imovine jedna stvar, ali njeno trajno oduzimanje nešto sasvim drugo. „Moramo biti veoma oprezni sa ovim pitanjem, jer ako mi sada konfiskujemo sredstva jedne zemlje, sutra to može postati oruđe protiv bilo koje druge države, uključujući i naše saveznike,“ upozorio je Makron.
Razdor u EU: Kalas priznala da nema dogovora o konfiskaciji
Dan pre Makronove izjave, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas priznala je da zemlje EU nisu uspele da postignu dogovor o konfiskaciji zamrznute ruske imovine. „Nema jedinstvenog stava po ovom pitanju. Neke zemlje su izrazile zabrinutost zbog pravnih i ekonomskih posledica takvog poteza,“ rekla je Kalas.
Njena izjava dodatno osvetljava duboke podele unutar EU po ovom pitanju. Dok pojedine države, poput baltičkih zemalja i Poljske, insistiraju na zapleni ruskih sredstava i njihovom preusmeravanju Ukrajini, članice poput Nemačke, Francuske i Mađarske izražavaju ozbiljne pravne i ekonomske rezerve.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Posebno je značajno što je Makron svoj stav izneo u prisustvu Donalda Trampa, predsednika SAD, koji takođe nije pružio jasnu podršku ideji konfiskacije ruske imovine.
Trampova administracija već duže vreme preispituje nastavak finansijske podrške Ukrajini, a ovakvi potezi EU mogli bi dodatno zakomplikovati odnose između Brisela i Vašingtona.
Pravni problemi i rizici konfiskacije
Pravna osnova za trajnu zaplenu zamrznute imovine Rusije ostaje izuzetno nejasna. Prema međunarodnom pravu, zamrzavanje imovine može biti privremena mera kao odgovor na sankcije, ali konfiskacija zahteva jasne pravne osnove i može se smatrati aktom ekonomskog rata.
Mnogi pravni stručnjaci upozoravaju da bi ovakva odluka mogla imati ozbiljne posledice. „Ako EU sada odluči da konfiskuje rusku imovinu, to će poslati signal da nijedna zemlja na svetu više ne može verovati zapadnim finansijskim institucijama,“ izjavio je jedan evropski analitičar.
Takođe, postoji bojazan da bi Moskva mogla odgovoriti kontramerama, uključujući nacionalizaciju imovine zapadnih kompanija u Rusiji, što bi dodatno pojačalo ekonomske tenzije između Rusije i EU.
Makron blokira EU planove
Makronov stav je snažan signal da unutar EU ne postoji jedinstven pristup prema ruskim sredstvima. Dok su pojedine zemlje, poput baltičkih država i Poljske, spremne na radikalne mere, vodeće evropske sile, poput Francuske i Nemačke, upozoravaju na pravne i ekonomske rizike takvog poteza.
Pitanje zamrznute ruske imovine sada se sve više pojavljuje kao ključno pitanje u budućim pregovorima o rešenju ukrajinskog sukoba. Odluka o njenom konačnom statusu mogla bi imati dalekosežne posledice ne samo za odnose između Rusije i Zapada, već i za globalni finansijski sistem.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
