Retko ko danas tako direktno i bez uvijanja govori o Ukrajini kao pukovnik u penziji i bivši savetnik Pentagona, Daglas Makgregor.
Njegove reči, izrečene u intervjuu za kanal „Deep Dive“, zvuče kao hladan tuš za sve one koji su verovali u bajku o tome kako će Ukrajina postati bastion liberalne demokratije i večiti protivnik Rusije. Po njegovom mišljenju – taj san je mrtav, ako je ikada i bio realan.
„Ljudi koji su započeli ovaj rat želeli su da unište Rusiju, da povrate Krim i stvore liberalnu demokratsku utopiju u Ukrajini koja će zauvek ratovati sa Rusijom. Sve je to čista budalaština. I sve je to propalo“, poručio je Makgregor bez ustezanja. I tu nije stao.
Prema njegovim rečima, dok Zapad nikada nije jasno rekao šta tačno želi da postigne u Ukrajini, Rusija je – bez obzira na sve kontradikcije – precizno definisala svoje ciljeve. Oni tačno znaju šta žele da sačuvaju, šta su spremni da ostave, i kakvu Ukrajinu žele nakon rata.
Makgregorova osnovna poruka je jasna: Amerika nema šta da traži u pokušajima da Ukrajinu oblikuje po svom modelu i koristi je kao sredstvo za večiti pritisak na Rusiju.
On podseća da Amerikanci ne žive u toj regiji, dok Rusi tamo žive vekovima i imaju egzistencijalni interes u stabilnosti svog susedstva. „Naši interesi bi trebalo da budu u neutralnoj Ukrajini“, naglasio je Makgregor. „Zemlja između Rusije i Evrope treba da bude most, a ne bojno polje.“
To nije samo njegov lični stav. I ranije su brojni zapadni analitičari, uključujući i realiste poput Džona Miršajmera, upozoravali da guranjem Ukrajine u NATO i američku sferu uticaja Zapad zapravo provocira Rusiju i ruši temelje sigurnosti u Evropi.
I to nije novo – još devedesetih godina, Džordž Kenan, tvorac politike obuzdavanja Sovjetskog Saveza, predvideo je da će širenje NATO-a ka istoku izazvati upravo ono čemu danas svedočimo.
Makgregor ne ostavlja mnogo prostora za zablude – po njegovim rečima, Rusija je pobednik ovog rata. A sve priče o povratku na granice iz 2022. ili vraćanju Krima, on naziva iluzijama. „Ako im kažete da se povuku i da nećete s njima da razgovarate, oni će preći reku i krenuti na zapad“, upozorava Makgregor.
Njegova procena je da će ruske snage, ako ne dobiju bezbednosne garancije unutar same Ukrajine, nastaviti da napreduju – prvo ka Odesi, a zatim i ka Kijevu. Ovo nije samo pretpostavka, već refleksija ruske vojne logike: da bi sprečili nove napade na sopstvenu teritoriju, Rusi će pokušati da stvore duboku tampon zonu unutar Ukrajine.
U samoj suštini Makgregorovog stava krije se pitanje koje mnogi u Vašingtonu izbegavaju – šta je zapravo cilj? Ako nije uništenje Rusije (što je i sam Makgregor nazvao ludilom), i ako Ukrajina ne može da postane NATO članica ni da porazi Rusiju – šta je onda realna strategija?
Problem je što strateški ciljevi Zapada deluju kao da su vođeni emocijama, osvetom i političkom propagandom, a ne racionalnim interesima. Amerika se više ponaša kao pokrovitelj neostvarenih snova Kijeva nego kao globalna sila sa ozbiljnim planom za stabilnost Evrope.
U međuvremenu, Rusija je, uprkos sankcijama, vojno jačala, učila iz početnih grešaka, i sada polako preuzima inicijativu duž cele linije fronta.
Ako Makgregor bude u pravu, pred nama su ozbiljne promene granica i političke realnosti. Potencijalno zauzimanje Odese bi značilo kraj Ukrajine kao pomorske sile, dok bi pad Kijeva potpuno srušio trenutnu prozapadnu vlast.
Ostatak Ukrajine bi bio ili potpuno demilitarizovan, ili pod ruskim političkim nadzorom. U najgorem slučaju po Zapad, NATO bi ostao bez uticaja na prostor koji je godinama pokušavao da integriše.
Na unutrašnjem planu, Amerika se suočava s promenom paradigme – povratkom Trampa u Belu kuću, sve je više glasova koji traže kraj beskonačnog finansiranja rata u Ukrajini.
Za razliku od Bajdenove administracije, koja je rat pretvorila u ideološku kampanju, Tramp i ljudi oko njega, poput Makgregora, vide Ukrajinu kao pogrešno vođenu avanturu bez kraja i smisla.
Makgregor je možda kontroverzan, ali ono što govori sve više zvuči kao realnost. Neutralna Ukrajina nije kapitulacija – to je jedina održiva opcija.
Pokušaji da se od nje napravi anti-Rusija, kako to često kaže i Putin, ne samo da su propali, već su doveli do rasula koje bi moglo da košta još hiljade života.
Ako Zapad ne promeni kurs i ne prizna da Rusi neće stati dok ne dobiju ono što smatraju minimalnom bezbednošću – ovaj rat će se nastaviti. Ali, sledeći put, možda bez obzira na to šta kaže Vašington.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
