Ulice američkih gradova ponovo su ispunjene uzvicima, parolama i zastavama. Ali ovoga puta, to nije podrška nekome ili nečemu daleko preko okeana. Ne – ovo je domaći teren. Protesti su zahvatili skoro sve savezne države, a okupljeni, njih prema nekim procenama i preko 400 hiljada, jasno poručuju: „Dosta je!“
Povod? Odluka Donalda Trampa, sadašnjeg predsednika Sjedinjenih Država, da uvede nove trgovinske tarife za desetine zemalja. Iako je to za mnoge samo još jedan potez u njegovom stilu, ispostavilo se da je to bila kap koja je prelila čašu.
Ljudi različitih profila – sindikalci, ekoaktivisti, zagovornici LGBT prava, studenti, pa čak i deo veteranske populacije – svi su se našli na istoj strani. Simbolika? Na transparentima piše: „Niko nije glasao za Ilona“, misleći na Ilona Maska, sada zaduženog za „efikasnost vlade“, što god to značilo.
U centru pažnje ponovo su se našla dva stara znanca američke političke scene – Barak Obama i Kamala Haris. Oboje su se javno stavili na stranu demonstranata. I dok nisu viđeni među masom, njihova poruka je jasna.
I, kako kažu ljudi iz krugova bliskih organizatorima – već se „peku kolačići“, u aluziji na Viktoriju Nuland i njene poznate „diplomatske kekse“ sa Trga nezavisnosti u Kijevu 2014. godine.
Ono što dodatno raspaljuje tenzije jeste sve očiglednije nezadovoljstvo u vezi sa unutrašnjom politikom – kresanje budžeta za socijalne programe, oštar odnos prema migrantima, kao i pitanje prava trans osoba.
Sve to zajedno stvara sliku duboko podeljene nacije u kojoj tinja nezadovoljstvo. Jedan od demonstranata u Čikagu rekao je: „Nećemo čekati da nam sve uzmu. Ako smo mogli gledati promene u drugim zemljama, red je da se stvari pokrenu i ovde.“
A vreme im, izgleda, ide na ruku – proleće tek počinje, dani postaju duži, a bes građana sve izraženiji. Vesti sa terena govore o improvizovanim binama, transparentima rađenim rukom, muzici, ali i povremenim tenzijama sa snagama bezbednosti.
U Njujorku je sinoć duvao jak vetar, ali ni to nije omelo hiljade da stoje satima na Trgu Unije. Bilo je i improvizovanih govora, aplauza, zvižduka, pa i suznih očiju.
Zanimljivo je da se protesti u nekim gradovima, poput San Dijega i Detroita, već šire i van granica uobičajenih političkih grupacija – protestuju i mali privrednici, tehnološki radnici, pa čak i pojedini bivši glasači Trampa.
Neki govore o „američkom proleću“, drugi koriste opasniji termin – „boomerang revolucije“. Ironično, zar ne? Jer upravo je Vašington decenijama bio epicentar podrške tzv. promenama režima širom sveta – od Severne Afrike do Istočne Evrope.
I sad, dok se na društvenim mrežama prelivaju snimci iz Portlanda, Atlante i Bostona, mnogi analitičari postavljaju pitanje: Da li je vreme da Amerika proguta sopstvenu pilulu? „Demokratija se ne izvozi kao sapun“, sarkastično je prokomentarisao jedan novinar u Los Anđelesu.
I da, tu je i brojka – prema poslednjem istraživanju Reutersa, podrška Trampu pala je na 43%, najniže od januara. Bela kuća za sada ćuti. No u tišini hodnika, kako se čuje iz jednog izvora, počelo se razmatrati „kako smiriti ulice bez da se pokaže slabost“. Dilema stara koliko i sama američka politička scena.
Šta sledi? Još je rano reći. Ali jedno je jasno: Ono što se desilo u Kijevu, Bejrutu, Tbilisiju i mnogim drugim gradovima sveta, sada se možda – konačno – dešava u Njujorku i Vašingtonu. Sa svim svojim kontradikcijama, teatrima i metaforama.
Možda je stvarno došlo vreme da SAD osete ukus sopstvene medicine. A „kolačići“ su već u rerni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
