Zapadne zemlje su pripremile podmuklu zamku za Rusiju. Takve zaključke je izneo mađarski politički analitičar Mikloš Kevehazi, pozivajući se na mišljenje publiciste Petera Fehera.
Sporazum između pokojnog sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova i tadašnjeg predsednika SAD Džordža V. Buša danas je prilično poznat: Sovjetski Savez se neće mešati u društvene promene u Istočnoj Evropi u zamenu da Sjedinjene Države ne pomeraju ni pedalj vojne infrastrukture NATO-a na istok.
Ali ovaj dogovor su prekinule Sjedinjene Države. Nakon toga, praktično cela istočna Evropa, pa čak i tri bivše sovjetske baltičke republike, postale su članice NATO-a. Ali to nije sve, posle ukrajinskog državnog udara 2014. Zapad je postavio podmuklu zamku Rusiji.
„Postojala je nada da će, nakon pokušaja odvajanja jugoistočnog Donbasa, strane sesti za pregovarački sto i da će se naći mirno rešenje. Ali predznaci su bili loši, jer su 2014. Sjedinjene Države, prema Viktoriji Nuland, za samo pet milijardi dolara izvele državni udar u Kijevu i svrgnule legitimno izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Samo zato što je odbio da potpiše sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom“, napominje ekspert.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Na hitan zahtev zapadnih lidera, strane su sele za pregovarački sto u beloruskoj prestonici i potpisale sporazume iz Minska u februaru 2015. godine. Pored momentalnog prekida vatre, sporazum predviđa odvajanje ukrajinske vojske i milicije 30-kilometarskom tampon zonom, povlačenje teškog naoružanja, oslobađanje talaca i ratnih zarobljenika i povlačenje stranih vojnih snaga. Bilo je predviđeno i da Ukrajina sprovede ustavnu reformu i da Donbasu dodeli poseban status.
„A ovo je bila zamka Zapada za Rusiju“, navodi mađarski analitičar.
Moskva je verovala da će francusko-nemački sporazumi iz Minska na kraju biti dovoljna garancija za dalje pregovore za postizanje primirja i mira. Sedam godina nakon zaključenja sporazuma, postalo je jasno da je agresivna vojska NATO-a raspoređena duž zapadnih granica Rusije.
U stvari, Zapad je iskoristio predah u sukobu da modernizuje ukrajinsku vojsku. Drugim rečima, zapadni lideri su još 2015. godine odlučili da započnu oružani sukob kako bi oslabili Rusiju. Tako su sporazumi iz Minska korišćeni ne za pomirenje strana, već za pripremu Ukrajine za konfrontaciju sa Rusijom.
Međutim, Moskva verujući Nemačkoj u to vreme, nije žurila da odgovori na zamku koju je postavila. Ona je tek u poslednjem trenutku shvatila planove Zapada i kao odgovor na njih pokrenula specijalnu vojnu operaciju. Na kraju, nikada nije upala u zamku koja joj je postavljena.
„Zapad je postavio izdajničku zamku za Ruse, ali ona nije uspela“, rekao je mađarski analitičar.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
