Loše vesti za Ukrajince?

Posle prvog dana sastanka ministara spoljnih poslova NATO skromno: nema konkretnih obećanja Ukrajini, pristupanje Švedske ostaje neizvesno.

To nisu dobre vesti za Ukrajinu pred nadolazeću zimu.

Ministri spoljnih poslova zemalja NATO nisu u Briseu doneli previšeo toga – ni nove milijarde pomoći Ukrajini, ni nove vojne pakete koji bi mogli pomoći zemlji da prebrodi zimu, prenosi portal javnog servisa Tagesšau.

I tako je, posle prvog dana zasedanja, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg imao malo toga da kaže:

„Na današnjem sastanku članice su pokazale odlučnost da podrže Ukrajinu na njenom putu u NATO.“ To nije puno, a verovatno čak ni ne važi za sve: Turska i Mađarska još nisu dale zeleno svetlo za pristupanje Švedske vojnom savezu. Zašto onda to očekivati kada je se radi o Ukrajini?

NATO ljut na Tursku

Činjenica da Švedska još uvek nije ušla kao punopravna članica u NATO zbog Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdogana ljuti mnoge ministre spoljnih poslova Alijanse. Francuskinja Katrin Kolona govorila je o šteti koja se time nanosi vojnoj alijansi, a Stoltenberg je zahtevao:

„Očekujem da (turski, nap. red.) parlament prekine svoju raspravu i što pre je moguće donese pozitivnu odluku.“

Finska granica sa Rusijom

Finci trenutno na svojoj koži osećaju koliko je sever Evrope ranjiv. Zatvorili su svoj poslednji granični prelaz s Rusijom jer su otuda u zemlju stalno dolazili novi migranti. Za Stoltenberga to je još jedan primer kako Rusija vrši pritisak na svog suseda.

„Do sada nije bilo zahteva za većom prisutnošću NATO na granici. Zaštita granica je stvar pojedinačnih zemalja, ponekad im u tome pomaže organizacija za zaštitu granica Frontex“, rekli su iz Alijanse o stanju na finsko-ruskoj granici.

Prvi sastanak Saveta NATO-Ukrajina

Možda su ministri spoljnih poslova zemalja NATO svoje konkretne najave sačuvali za drugi deo sastanka u sredu (29. 11), kada se sastaje Savet NATO-Ukrajina. Prvi put će biti prisutan i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba. On će razgovarati prvenstveno s predstavnicima SAD. Do sada je SAD Ukrajini bila pouzdan saveznik. Američki državni sekretar Entoni Blinken je i u Briselu ponovio:

„Ističemo našu spremnost da pomažemo Ukrajini dok god se ona bude suočavala s agresijom Rusije.“

No koliko dugo i u kojoj meri će to stvarno biti zavisi prvenstveno od ishoda izbora u SAD za manje od godinu dana. Ako pobede republikanci s Donaldom Trampom na čelu, pomoći će verovatno biti manje. Sada SAD snose oko polovinu ukupne vojne pomoći Ukrajini.

Analena Berbok: „Ispunjavamo svoje obaveze“

Na pitanje stranih novinara – da li Nemačka planira da smanji pomoć Ukrajini s obzirom na probleme s budžetom – ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je odgovorila:

„Nikako, mi ćemo ispuniti naše obveze i čak smo povećali pomoć na osam milijardi evra.“ Mir u Ukrajini je garancija za mir u Evropi, ponovo je naglasila nemačka ministarka spoljnih poslova.

Kameron je opet tu

Ali mir u Ukrajini se još ne nazire. Zima je pred vratima, ofanziva ne napreduje, obećana municija iz Evrope ne stiže, a infrastruktura je u teškom stanju. O svemu tome će ministri spoljnih poslova NATO-a razgovarati s ukrajinskim ministrom spoljnih poslova.

A u ovom probranom društvu se ponovo pojavilo i jedno poznato lice. Dejvid Kameron, novi britanski ministar spoljnih poslova. On je ranije sedeo za stolom zajedno s drugim šefovima vlada NATO zemalja, a onda je došao Bregzit. No, Britanci su ostali u vojnom savezu – i tako se Kameron vratio u Brisel, ali sada kao ministar spoljnih poslova.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

(DW)


Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social