Obavezna vakcinacija protiv korone neophodna je za medicinare, ali i za sve zaposlene u javnom sektoru, ljude koji rade u bankama, školama, policiji, vojsci… – Dok postoji makar jedan oboleli od kovida, zalažem se za nošenje maski u zatvorenim prostorima
Srbija je ušla u četvrti talas epidemije virusa korona, a lekari na nedeljnom nivou beleže povećanje broja novozaraženih za 20 odsto. Procenjuje se da nas za nekoliko nedelja očekuje još veći porast obolelih zbog pojave delta soja virusa, koji se brzo širi, i nedovoljnog obuhvata vakcinisanih građana. U našoj zemlji je protiv kovida vakcinisano oko 50 odsto populacije, što je nedovoljno da se stane na put pandemiji.
U razgovoru za „Politiku” docent dr Tatjana Adžić Vukičević, pulmolog i rukovodilac Kovid bolnice u Batajnici, ističe da je neophodno da se poveća broj vakcinisanih i da će virus nastaviti da traži svoje prenosioce, a to će biti nevakcinisane osobe. „Nedopustivo je to što zdravstveni radnici neće da se vakcinišu. Neozbiljno je i neodgovorno da neko radi u kovid bolnici, a da nije vakcinisan”, naglašava dr Adžić Vukičević.
Da li podržavate ideju, kao što je to slučaj u nekim zemljama, da se za pripadnike ove profesije uvede obavezna imunizacija?
U potpunosti podržavam to. Zdravstveni radnici pod hitno moraju da budu vakcinisani. Obavezna vakcinacija je neophodna za medicinare, ali i za sve zaposlene u javnom sektoru, ljude koji rade u bankama, školama, policiji, vojsci… U bolnici kojom rukovodim juče sam sedela za stolom sa devet medicinskih sestara, mojih bliskih saradnica, od kojih njih pet nije vakcinisano. Kada ih pitam zašto se ne vakcinišu, neke kažu da se plaše, neke da će to učiniti kada se vrate s odmora, a ima i onih koje povezuju vakcinu sa sterilitetom. Imaju potpuno neopravdane strahove i veruju u budalaštine. Isto tako apelujem i na studente da se vakcinišu. Ne može student medicine da dođe na vežbe i da radi s teško bolesnim pacijentima, a da nije primio cepivo. Oni mogu da budu superprenosioci, da nemaju nekih simptoma, ali da prenose virus. Zato moraju da pokažu odgovornost. Sigurno nije u redu to što mogu da ugroze nekog pacijenta. I srednji medicinski kadar po domovima za stare treba vakcinisati obavezno. Imali smo nekoliko slučajeva obolelih po staračkim domovima među gerijatrijskom populacijom, koja se nigde ne kreće i kojoj su zaposleni preneli virus.
Ali, pravnici kažu da bi se time kršio Ustav i da bi to bila diskriminacija.
Mislim da tu nije reč o diskriminaciji jer su profesije koje sam navela u stalnom kontaktu s ljudima i neophodno je da budu imunizovane. Moram da priznam da ima kolega koje ne podržavaju ove moje stavove. Mnogi se plaše da kažu svoje mišljenje.
Koliko bi pomoglo ukoliko bi se uvele neke stimulacije za vakcinisane? Predsednik je najavio i mogućnost da se uvede lutrija.
To je u redu. Ljudi vole da dobiju nešto. Evo, na primer, zdravstveni radnici su dobili karticu „moj heroj”, zahvaljujući kojoj u određenim radnjama mogu da kupuju s popustom. To mnogima znači. Tako nešto treba da postoji i za vakcinisane. Možda da im se odobri popust za odlazak u restorane, nabavku u prodavnicama… Mladima bi značile propusnice za koncerte, pozorišta, bioskope.
Trpite li pritiske antivaksera zbog ovih svojih stavova?
Da. Jedan mi je čak poslao na privatni broj mobilnog telefona preteće poruke. Rekao je da treba da me procesuiraju i uhapse zbog toga što govorim u korist vakcinacije, da ga je sramota što me poznaje… Čovek je umislio da sam ja Krizni štab. Prijavila sam slučaj policiji i oni se sada bave time.
Kako onda ubediti građane koji nisu iz medicinske struke u važnost vakcinacije?
U našoj zemlji je vakcinacija lepo krenula, imali smo od 15.000 do 20.000 građana dnevno koji su se imunizovali, a onda je to zamrlo. Nije mi jasno šta ti ljudi misle da moramo da radimo. Da budemo policijska država i da tragamo za kontaktima onih koji se zaraze, a nisu hteli da se vakcinišu? Nemamo snage i za to. Verujte, pocrkaćemo od posla.
Ljudi sumnjaju u to da postojeće vakcine štite i od novih, mutiranih sojeva kovida. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
Svaka vakcina je dobra. Neke su manje, a neke više efikasne. Neke brže stvaraju antitela i imunski odgovor, a neke sporije. Ali, štite od svih mutacija, i od delta i od brazilskog i od drugih sojeva. Bitno je da mi imamo u genskom zapisu da smo na neki način imali kontakt s tim virusom i da se on prepozna. Najviše sam strahovala od pojave brazilskog soja, ali ga još nismo detektovali. Do sada sam lečila jednog pacijenta koji je oboleo od delta soja. Kada je kod nas postao dominantan britanski soj, tražila sam da se mladim pacijentima sekvencionira genom virusa, da proverim da se nije, možda, pojavio neki novi soj. Analize su pokazale da je kod svih bilo reč o britanskom soju.
Da li ste među pacijentima koji su preminuli od korone u Kovid bolnici u Batajnici imali vakcinisane?
Kod nas je lečeno 8.300 ljudi. Dvoje vakcinisanih je preminulo. Reč je o pacijentima koji su već bili teško bolesni. Vakcine pružaju zaštitu, i ako oboli vakcinisana osoba – imaće tada blažu kliničku sliku.
Treba li onda za ljude koji su imunizovani, ali nisu razvili imuni odgovor uvesti treću dozu cepiva?
U toku su multicentrične studije o trećoj dozi, koje će biti publikovane krajem avgusta i početkom septembra. Što se mene tiče, da mi neko kaže da treba da primam vakcinu svake nedelje, ja bih pristala jer znam koliko je važna zaštita od jedne tako teške bolesti kao što je kovid. Ako zdravstvene vlasti kod nas budu uvele treću dozu, javiću se prva da je dobijem iako sam primila rusku vakcinu „sputnjik” u februaru.
Hoćete li i u Kovid bolnici u Batajnici uvesti obavezan PCR test za nevakcinisane zdravstvene radnike koji se budu vratili sa odmora?
Moraćemo to da uradimo ako je to stav svih bolnica. Razgovaraću i s generalnim direktorom Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kom mi pripadamo, kakav je stav ustanove. Kada se „udare” po džepu i kada budu morali sami da urade PCR test koji košta 9.000 dinara, onda će možda promeniti stav.
Očekujete li da će građani sa godišnjih odmora iz inostranstva donositi i neke nove sojeve virusa?
To je očekivano i moguće, ali činjenica je da je većina osoba koja je otišla u neku stranu zemlju na odmor bila vakcinisana. I tamo su se odgovorno ponašali prema svom zdravlju i prema drugima. Da li ste u Kovid bolnici u Batajnici spremni za zbrinjavanje većeg broja obolelih od korone?
Spremni smo za bilo kakav scenario. Trenutno imamo 33 pacijenta koja leže u našoj bolnici, a troje je intubirano. Na sreću, ovih dana je među novozaraženima malo onih za hospitalizaciju. Ne možemo da predvidimo koliko će obolelih biti u narednom periodu, ali sam sigurna da nikada ne može da bude onako strašno kako je bilo.
Mislite li da je bezbedno u ovom trenutku ići na masovne skupove i razne proslave?
Treba uvesti pravilo da samo vakcinisani mogu da idu na takve događaje i uz to svojevrsne kovid propusnice. Vrlo je opasno ići na takve skupove i pritom ne nositi masku. Dok u Srbiji ima makar jedan oboleli od kovida, zalažem se za nošenje maski u zatvorenim prostorima, na skupovima, u prodavnicama, marketima, kafićima… Maska je fizička barijera virusu, a vakcina imunološka. Ljudi nisu svesni opasnosti, raspolućeni su, željni odmora i druženja. Znam da je teško, ali drugog načina da se otarasimo ove pošasti ne vidim. Pandemija po svojoj definiciji može da traje od dve do pet godina. Pa nećemo da budemo valjda toliko neodgovorni i dozvolimo da to traje pet godina? Ako to dopustimo, možemo samo kolektivno da se ubijemo te pete godine. Moramo da zaustavimo kovid na dva načina koja sam pomenula.
Kada bolest prođe, kod mnogih pacijenata ostavlja posledice na raznim organima i ljudi ne mogu da se oporave mesecima. Koliko je to prisutno u praksi?
To je tačno. Postkovid stanje zahteva praćenje pacijenata, pre svega od strane izabranog lekara, koji će na osnovu pregleda i laboratorijskih analiza videti na koje će ga dalje specijalističke preglede poslati. Od prvog marta radim s postkovid pacijentima svakog ponedeljka u ambulanti, a pre mesec dana su to počele da rade i druge kolege. Posledice preležane korone mogu da budu opasne i dalekosežne. Javljaju se tromboze, embolije i infarkti pluća, tegobe s jetrom, slezinom, bubrezima, crevima, razne vrste krvarenja, fibrozne promene u plućima, povećane potrebe za kiseonikom, pojave izliva u srčanoj kesi i plućnoj maramici… Oporavak traje duže od šest meseci. Znam mlade ljude koji su iz bolnice izlazili izlečeni, a koji su posle dva-tri meseca umrli od naprasne srčane smrti u kancelariji, na poslu. Mislim da bilo dobro kada bi postojala barem još jedna bolnica koja bi se bavila postkovid pacijentima. Mi pacijentima po izlasku iz bolnice dajemo jednu brošuru sa savetima za oporavak, kako da se ponašaju, koje vežbe da rade…
(politika.rs)
