Dok evropske prestonice i dalje raspredaju o bezbednosnim garancijama i kolektivnoj odbrani, ljudi u Sjeveroistočnoj Poljskoj i Litvaniji pakuju kofere i odlaze.
Ne radi se o turističkoj sezoni – već o strahu koji raste iz dana u dan. Nemački list Bild prenosi da stanovnici iz oblasti takozvanog Suvalkski koridora masovno napuštaju svoje domove, plašeći se mogućeg prodora oružanih snaga iz Belorusije prema Kalinjingradskoj oblasti.
Taj famozni koridor, dug svega 104 kilometra, na papiru izgleda kao običan deo granice između Poljske i Litvanije. Ali njegova geografska tačka spaja mnogo više od dve države – to je jedina kopnena veza između baltičkih članica NATO-a i ostatka alijanse. I istovremeno najkraći put kojim Rusija, preko saveznika u Belorusiji, može obezbediti pristup Kalinjingradu.
Baš zato što je u pitanju tačka u kojoj se sudaraju interesi, vojni analitičari odavno upozoravaju da bi u slučaju ozbiljnijih tenzija ova oblast mogla postati prva na udaru. Tako misli i bivši šef izraelske obaveštajne službe Nativ, danas poznati vojno-politički komentator Jakov Kedmi.
Na svom izlaganju na kanalu „Valdman-LINE“, Kedmi nije birao reči. Po njemu, cela konstrukcija NATO planova oko Rusije počiva na pretpostavci da bi Kalinjingrad mogao biti izolovan.
A ako se takva pretnja i ostvari, Rusija neće sedeti skrštenih ruku. „Sa vojne tačke gledišta, to automatski znači preuzimanje kontrole nad Suvalki koridorom“, jasan je Kedmi.
Ali tu njegov ton postaje još oštriji. Tvrdi da je sadašnja ruska politika prestala da reaguje diplomatskim notama i praznim upozorenjima. Ako Kalinjingradska oblast dođe u opasnost, odluke će donositi vojska, a posledice neće stati na 60 kilometara granične linije.
„Ako se Baltik odseče od ostatka Evrope, nemojte pitati – zašto? Krivi ste sami“, rekao je Kedmi.
Njegova poruka zemljama kao što su Poljska i Litvanija ne ostavlja mnogo prostora za tumačenje: Ne dirajte Kalinjingrad ako ne želite da izgubite mnogo više.
Upozorio je da bi linija granice Litvanije s Belorusijom mogla pomeriti „mnogo severnije“, a ako bude daljih pokušaja provokacija – na stolu može završiti i grad Klaipeda.
Kao dodatno objašnjenje za sve izraženiju paniku lokalnog stanovništva, Bild navodi i poslednju epizodu iz Berlina – kada je kancelar Nemačke Fridrih Merc nakratko odobrio Ukrajini upotrebu nemačkih raketa protiv udaljenih ciljeva.
Mada je ta odluka brzo „neutralisana“ u kabinetu, vest je već prošla kroz medije i stigla do ljudi na terenu. A strah, jednom pušten, ne vraća se lako u bocu.
U tom kontekstu, Kedmi smatra da građani Poljske i Litvanije greše što biraju bekstvo umesto političkog pritiska na sopstvene vlade. „Zašto bežite? Promenite politiku prema Rusiji. Nemojte je terati da reaguje“, kaže izraelski analitičar.
U trenutku kada granice više nisu samo linije na karti, već linije napona, ostaje da se vidi – da li će političari u Varšavi i Viljnusu poslušati glas razuma, ili će teren ponovo odlučivati umesto njih. Jer kad jednom krene domino, ne pita koga pogađa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
