Odluka Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da ne prisustvuje otvaranju Evropskih sportskih igara u Minsku zbog „učešća samoproglašene države Kosova“ nema međunarodni značaj, saglasni su sagovornici Danasa sa različitih strana političkog spektra.
Prema dostupnim saznanjima, ovo je prvi put da je predsednik Srbije izostao sa nekog javnog događaja zbog prisustva kosovske delegacije. Komentarišući Vučićevu tvrdnju da je zbog odluke da ne prisustvuje otvaranju Evropskih sportskih igara umalo zaplakao i da mu se čini da je i u očima predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka takođe video suze, naši sagovornici ocenjuju da je ta konstantna dramaturgija otišla sada korak dalje.
[adsenseyu1]
„Potpisivanjem Prvog briselskog sporazuma sadašnja vlast u Srbiji je prihvatila da takozvano Kosovo postane i član raznih sportskih saveza i udruženja. Tada, te 2013. godine najmoćniji član pregovaračkog tima bio je prvi potpredsednik vlade, koji je po njegovim rečima, odbio da prihvati prvu verziju sporazuma, zbog čega je ležao po podovima u Briselu. Taj čovek je današnji predsednik Srbije, a posledica tog sporazuma pored članstva u UEFA, FIFA, IHF i mnogim drugim sportskim savezima, bila je i ta da je prilikom glasanja za prijem u članstvo MOK predstavnik Srbije bio uzdržan. Danas, najodgovorniji čovek za sve to, predsednik Vučić demonstrativno izbegava otvaranje Evropskih igara u Minsku. U najmanju ruku nelogično i čudno“, kaže za Danas Marko Jakšić, bivši odbornik GI SDP – Oliver Ivanović, u skupštini opštine Severna Mitrovica.
On napominje da Vučić vrlo dobro poznaje svoje birače i pristalice i da im je zato iz Belorusije poslao poruku kako se ‘junački bori’ protiv nezavisnog Kosova. Jakšić kaže i da je Vučić namerno za taj gest bojkota izabrao Belorusiju, u kojoj takvo nepristojno ponašanje prema domaćinu neće biti zamereno, kao što bi bio slučaj sa nekom zapadnom državom.
„Ako je bilo gde naš predsednik morao demonstrativno da ustane i napusti skup zbog Kosova, bila je to proslava u Parizu povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, kada je Srbija, zemlja pobednica, bila uvređena rasporedom sedenja. Međutim, tada je za takvo nešto predsedniku nedostajalo hrabrosti. A potvrda da je uspeo, i da u ovoj zemlji koju vlast svakodnevno devastira u svakom pogledu, brzo zaboravljamo, jeste to da mi o tome govorimo iako njegov čin ne bi mogao da bude vest“, ističe Jakšić.
I za sociološkinju Vesnu Pešić kod predsednika Vučića je sve dramaturgija, parada, laž i izmišljotina namenjena domaćoj javnosti. „Ne znam šta može da dobije tim novim i novim lažima, pošto čak i taj njegovo obični svet koji ga podržava zna da je on taj koji je najviše sedeo i pregovarao sa kosovskim funkcionerima. Pitanje je koga će više da zaseni tom svojom permanentnom propagandom i kampanjom“, napominje Pešićeva.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, smatra da Vučić ponovo igra neku igru opstruišući Kosovo kao državu, dok na drugoj strani postoji neformalna i netransparentna komunikacija između srpskih i kosovskih vlasti.
[adsenseyu4]
To dodatno zatezanje odnosa između Srbije i Kosova, prema tumačenju Biserko, jeste stoga što Rusija navodno hoće da se uključi u rešavanje pitanja Kosova i da stane na srpsku stranu, dok Kosovo želi SAD kao posrednika. I jedna i druga strana bi da isključe Evropsku uniju kao posrednika u pregovorima. A to je, prema rečima Biserko, gubljenje vremena.
Rada Trajković, predsednica nevladine organizacije – Evropski pokret Srba sa KiM, podseća da je u Minsku boravio i Hašim Tači i da je i on kao i Vučić bio gost Aleksandra Lukašenka. Ona ne veruje u Vučićeve tvrdnje da se on tamo nije sreo sa Tačijem, jer domaćini za njega nisu predvideli mesto u glavnoj loži. Trajkovićeva objašnjava da ova dvojica političara neprekidno koriste priliku za svoje netransparentne dogovore i da je tako bilo sigurno i u Belorusiji, ali da je „Vučić na svoj vulgaran i populistički način pokušao sebe da predstavi kao čoveka koji se bori za srpske interese, sve optužujući nekog drugog, u ovom slučaju Olimpijski komitet, da je kriv što kosovski sportisti sada trče u Minsku.
A Borko Stefanović, potpredsednik Stranke slobode i pravde, pita predsednika Vučića zašto je otišao u Minsk da bi bojkotovao otvaranje Evropskih sportskih igara. Zar, kako kaže, Vučićevi saradnici nisu upoznali predsednika da da na tim sportskim igrama učestvuju kosovski sportisti, zar nisu znali da će se tamo vijoriti kosovska zastava.
„Zar naši sportisti nisu zaslužili da vide nasmejano lice našeg predsednika nakon emotivnog razgovora sa Lukašenkom“, pita Stefanović. NJegova stranačka koleginica Marinika Tepić komentarišući Vučićeve i Lukašenkove suze, kaže da i u Srbiji mnogi plaču zbog Vučića, ali zato što su gladni, obespravljeni, poniženi i uvređeni, jer su dovedeni dotle da kupuju lekove na table, a pelene na komad.
„To su suze o kojima mediji treba da informišu, ali u Srbiji u kojoj nema ni slobode, ni pravde Vučić može da drami sa Lukašenkovim suzama“, navodi Tepićeva.
Vukadinović: Čudna reakcija
Đorđe Vukadinović, politički analitičar i poslanik u srpskoj skupštini, kaže da ima razumevanja za Vučićevu odluku da ne prisustvuje otvaranju Evropskih sportskih igara, ali da u tom razumevanju ima jedan mali problem. „Članstvo u sportskim i drugim organizacijama Kosovu je omogućeno Vučićevim potpisom na Briselski sporazum. Stoga učešće sportista takozvane nezavisne države Kosovo je direktna posledica tog sporazuma, jer je Srbija potpisala da se neće protiviti članstvu Kosova u sportskim i regionalnim organizacijama i da Kosovo i Srbija neće ometati jedna drugu na putu ka EU. I upravo zbog svega toga čudi Vučićeva reakcija, a posebno njegova tvrdnja da je za to kriv bivši Olimpijski komitet, koji je odlučivao na osnovu Briselskog sporazuma“, objašnjava Vukadinović.
Mirjana R. Milenković (Danas.rs)
