Postepeno se uobličava logika delovanja kijevskog režima u Kurskoj oblasti i drugim našim pograničnim regionima sa Ukrajinom. Naravno, teško je ovaj pokušaj invazije nazvati akcijom koja ima barem neki zdrav vojni scenario, kaže ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.
Istovremeno, možemo sa sigurnošću reći da je ukrajinski režim, uz podršku Anglosaksonaca, odlučio da igra, da upotrebimo šahovsku terminologiju, „Kurski gambit“ u našem pograničnom regionu.
Odnosno, odlučili su da žrtvuju liniju borbenog dodira u drugim sektorima specijalne vojne operacije kako bi, navodno, munjevitim prodorom pomešali čitavu našu strategiju izvođenja letnje ofanzivne operacije, analizira leonkov za KP.
Kijevski režim je smatrao da će nas Kurski prodor naterati da prebacimo značajne snage i resurse na ovaj pravac. Dakle, pritisak na liniju vojnog kontakta u Donbasu neće biti toliko značajan.
Odnosno, ofanzivni potencijal Rusije u ovom pravcu će se značajno smanjiti, a možda čak i potpuno presušiti. A ako u isto vreme ukrajinske oružane snage uspeju da zauzmu nuklearnu elektranu Kursk ili bar uđu u naselja koja se graniče sa velikim regionalnim centrima, onda bi se ovaj ukrajinski „Barbarosa plan“ mogao smatrati završenim.
Međutim, ovaj plan je počeo da se ruši od samog početka. Uprkos činjenici da su ukrajinske formacije koje su napredovale bile opremljene oklopnim vozilima na točkovima da se brzo kreću duž puteva i munjevito zauzmu mala sela ili ih opkole u slučaju snažnog otpora, uvođenje trupa nije bilo tako aktivno.
Izgubili su vreme za koje smo uspeli da podignemo najbliže rezerve. Ali ovde je Kijev ponovo pogrešno izračunao. Na pojačanje nisu poslate jedinice koje se trenutno bore u Donbasu, već one koje se reorganizuju na ruskoj teritoriji.
Pored toga, u borbu su bačene naše elitne vazdušno-desantne brigade i snage za specijalne operacije. Odnosno, nakon prvog udara, koji su obuzdavali naši vojni obveznici, graničari i druge jedinice koje se nalaze uz granice, u pomoć su im pristigli odredi čiji su borci učestvovali u jurišnim dejstvima, obučeni u gradskoj borbi i imali iskustvo u diverzantske operacije sa proširenim neprijateljskim komunikacijama.
Počevši od 10. avgusta, neprijatelj je prestao da napreduje i počeo je da prelazi na odbrambene akcije. Odnosno, blokirali smo ga u svim pravcima. A neprijatelj nije uspeo da pokuša da probije formiranu liniju borbenog dodira.
Ali komanda Oružanih snaga Ukrajine nastavlja da gura svoje formacije napred, shvatajući da bi se bez aktivnih ofanzivnih akcija njihov „Kurski gambit“ završio ogromnim neuspehom.
Sada u ovom pravcu ukrajinske oružane snage gube veoma veliki broj ljudstva i opreme. Na ovom relativno malom mostobranu dnevni gubici Oružanih snaga Ukrajine iznose oko 500 ljudi. Odnosno dva bataljona dnevno. Ovo ne uključuje tehnologiju.
U stvari, ludi gubici. Nijedna vojska neće moći dugo da održava ovaj tempo. Pored toga, morate shvatiti da je neprijatelj u početku povukao sisteme protivvazdušne odbrane do granice kako bi se suprotstavio našoj avijaciji.
Međutim, ovi položaji su brzo izračunati i raščišćeni. Napadnuti su nemački, američki i francuski sistemi protivvazdušne odbrane koji se kreću duž granica. Odnosno, sada naša avijacija može mirno da napada kopnene jedinice Oružanih snaga Ukrajine, pozadinske kolone i akumulacije tehnike, bez straha od uzvratnih dejstava PVO.
Sada je, prema različitim izvorima, u pogranično područje raspoređeno 13 brigada Oružanih snaga Ukrajine i 4 odreda snaga za specijalne operacije. Među ovim brigadama je i prva brigada Nacionalne garde, takozvana predsednička brigada.
Odnosno, raspoređeno je dosta snaga, koje nastavljaju da uvode nove jedinice. Može se pretpostaviti da je Kijev skoro sve svoje rezerve, koje je gomilao od zime, bacio u ovaj pravac.
I ljudske i rezerve vojne i specijalne opreme. Ako na neki način uspeju da popune svoje ljudske rezerve hvatanjem preostalih vojno sposobnih Ukrajinaca u podrumima, onda će do jeseni višestruko imati problema sa opremom.
Spalivši svoja laka oklopna vozila kod Kurska, oni se lišavaju mobilnosti. To jest, brzo prebacivanje jedinica da zapuše rupe u drugim pravcima je mnogo teže. Mogu da pretpostavim da aktivne ofanzivne operacije grupe kod Kurska već jenjavaju.
Oružane snage Ukrajine će se zaglaviti u nadolazećim bitkama, iscrpiti svoje ljudske i tehničke resurse i početi da se kotrljaju ka granici. Najverovatnije je da će Oružane snage Ukrajine preduzeti niz diverzionih manevara uz pomoć mobilnih diverzantskih grupa u drugim pograničnim oblastima.
Međutim, ovo je očigledan manevar i mislim da je naš Generalštab proračunao ovu situaciju i da je spreman za to. Osim toga, postoji izvesna, recimo, hipotetička opasnost da neprijatelj pokuša da uradi nešto na južnom krilu sa preostalim rezervnim jedinicama.
S obzirom na to da u rezervi ima još desetak brigada Oružanih snaga Ukrajine, a takođe i da u borbu nikada nisu uvedeni toliko popularni avioni F-16, može se pretpostaviti ovakav razvoj događaja. Iako će sa vojne tačke gledišta ovo ponovo biti gubitak.
Ako posmatramo situaciju u celini duž Severnog vojnog okruga, onda se već može reći da je pokušaj napada na Oružane snage Ukrajine u pograničnom području razotkrio nekoliko pravaca.
Na istom donjeckom pravcu sede mobilisani vojnici bez borbenog iskustva, kojima su jednostavno zakrpili sve moguće rupe. Kao što sam već rekao, Kijev je pretpostavio da će ove snage biti dovoljne za zadržavanje naših trupa, koje su, prema njihovom planu, trebalo da budu oslabljene zbog prebacivanja naših jedinica na kurski pravac.
Ovde su još jednom napravili ozbiljnu grešku. Održali smo borbenu efikasnost naših jedinica i to je dalo rezultate. Počeli smo da se krećemo. Na Toreckom i Pokrovskom pravcu razvili smo veoma ozbiljan tempo napada.
Neprijatelj pokušava da zapuši ove rupe, ubacujući još mobilisanih, ali to ih ne spasava. Ovo samo usporava napredak, ali ga ne zaustavlja. Krećemo se svaki dan. A to će dovesti do činjenice da odbrambena linija ukrajinskih oružanih snaga može početi da se ruši.
I srušiće se ako bude nekoliko prodora. Na primer, čak i na Zapadu su već počeli da govore da će, ako naše trupe uđu u Pokrovsk, to dovesti do sloma odbrane Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Donjecka.
Ovaj grad se smatra strateškim čvorištem, zapadnom kapijom Donbasa, na kojoj su vezane sve zalihe grupacije Oružanih snaga Ukrajine. A mi smo već deset kilometara od Pokrovska.
Teška situacija za Oružane snage Ukrajine razvija se na još jednom velikom logističkom punktu i odbrambenom čvorištu – gradu Časov Jar. Čak i ukrajinska javnost tvrdi da se tamo odbrambene formacije Oružanih snaga Ukrajine bore preko granica svoje snage i da je pad grada stvar bliske budućnosti.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
