[adsenseyu2]
Radomir Marković mi je 2002. godine, isfrustriran što su mnogi na slobodi a on u zatvoru, poslao zahtev da se organizuje ubistvo Miroslava Kuraka.Prethodno mi je ukazao da su on i Ratko Romić ubili novinara Slavka Ćuruviju.
To je, između ostalog, ispričao – Legija 8. januara 2014, u Zabeli, govoreći o likvidaciji vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“. Ovaj njegovi iskaz nalazi se i u optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal koja je stupila na snagu, a u koju su „Novosti“ imale uvid.
Ovo je jedan od najmarkantnijih detalja u dokumentu koji ima 131 stranu, a u kojem su do tančina navedeni podaci o svim akterima koji su direktno ili posredno upleteni u ubistvo novinara, koje intrigira domaću javnost još od 11. aprila 1999.
Ulemek je u svojoj izjavi naveo da je pristao da organizuje „uklanjanje“ Romića i Kuraka, koji su u ovom predmetu označeni kao direktni izvršioci, pa tvrdi da je „Dušana Spasojevića izgasirao vezano za Kuraka, jer je smatrao da će to biti najbrže i najlakše da on to uradi.
– Spasojeviću sam ispričao da ga je Kurak „pljuvao“ nazivajući ga „seljakom iz Gajtana“. To ga je naljutilo i odmah je izdao nalog svojim „pit bulovima“ da se to završi – navodi se u Legijinoj izjavi.
Ulemek tvrdi i da je bivši šef DB Radomir Marković, koji je optužen da je podstrekavao na ubisto Ćuruvije, prvo njemu ponudio ovaj zlokobni zadatak, ali da je on to odbio, „jer je u tom periodu sa Jedinicom za specijalne operacije bio angažovan na Kosovu i Metohiji“.
[adsenseyu4]
Legija je, kako se navodi u optužnici, ispričao da je saznao ko je ubio vlasnika „Dnevnog telegrafa“, jer mu je tokom jedne posete u prostorijama Državne bezbednosti, Marković nonšalantno rekao: „Ovi Radonjini što su ubili Slavka Ćuruviju“, pritom misleći na Kuraka i Romića.
– Kuraka sam znao odranije, kao nekog ko je devedesetih godina na Dorćolu ubio Vladu Petrovića i da je tada zvanično povučen iz Službe, ali je zapravo ostao u njoj do samog kraja, do 5. oktobra 2000. godine – ispričao je Ulemek, navodeći da je poznavao i Romića, tako da nije mogao da napravi grešku na koga je Marković mislio.
Ulemek dalje navodi:
– Marković je insistirao da se ubije Kurak, tvrdeći da je on velika pretnja, a da ako se to ne uradi onda će Marković kazati sve, za neke druge stvari.
Na ovu temu saslušavani su i pripadnici „zemunskog klana“ braća Aleksandar i Miloš Simović, ali i dvojica svedoka saradnika Dejan Milenković Bagzi i Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi.
Miloš Simović je, takođe u prostorijama „Zabele“, ispričao da je od Legije saznao da je DB ubila Ćuruviju po naredbi Radeta Markovića i da su tim razgovorima prisustvovali Spasojević i Mile Luković Kum…
– Oktobra 2002. godine vraćali smo se iz Novog Sada sa koncerta Gorana Bregovića i svratili smo u klub „Bombaj“ – ispričao je Miloš Simović. – Tada sam čuo da je Miki Kurak učestvovao u ubistvu Ćuruvije. U jednom trenutku prišla su nam dva momka, Legija me je upoznao sa njima, a kada su otišli rekao mi je: „Zapamti ih dobro, oni su uradili Ćurku, treba da se počiste, ne sme da bude greške“. Obavestio sam Vladu Milisavljevića i brata Aleksandra da imamo zadatak da ubijemo Romića i Kuraka. S tim što je Legija kazao da je Kurak prioritet za likvidaciju, jer će Romića lakše da nađu.
Istog dana je saslušan i Milošev brat Aleksandar, koji je dao identičan iskaz.
Dejan Milenković Bagzi je u svom svedočenju koje je slično iskazima braće Simović, rekao i da je sastanak u Šilerovoj između Spasojevića i Legije sa jedne, a Kuraka i Romića sa druge, organizovao Legijin kum Srđan Mijailović.
– Posle sastanka Legija nam je rekao da se odustane od tog ubistva – ispričao je Milenković. – Prisustvovao sam raspravi između Legije i Dušana. Legija je tada prekoreo Dušana zato što je davao informacije Šešelju da su Miki Kurak i Romić ubili Slavka Ćuruviju i da mu to nije pametno. Šešelj je rekao da ima informacije od Laufera, a to su u stvari bile informacije od Dušana.
[adsenseyu1]
Drugi svedok saradnik za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Miladin Suvajdžić rekao je da je maja 2002. godine saznao da je Legija naložio Spasojeviću da ubije Kuraka i Romića, jer su oni ubili novinara Ćuruviju:
– Bio sam zadužen za nabavku neupadljivih malih vozila, tablica, mobilnih telefona, ali nisam učestvovao u akciji.
Praćeni Ćuruvijini kontakti sa američkim diplomatama i ambasadorima stranih država
Prema podacima iz optužnice, na osnovu beleški aktivnosti Službe, Slavko Ćuruvija je prisluškivan od 1995. godine i to zbog „kontakata sa bezbednosno interesantnim licima“. Služba je došla do određenih podataka u vezi s njim, prisluškujući i druge osobe, koje su im u tom trenutku bile „interesantne“.
Tako su prisluškujući Vuka Draškovića, zabeležili razgovor sa Ćuruvijom o „eventualnom dogovoru sa predsednikom Miloševićem“ u vezi Dejtonskog sporazuma, izručenja ratnih zločinaca Haškom tribunalu i posebno nameru Ćuruvije da razgovara sa Mirjanom Marković, da komentariše tromesečne demonstracije Koalicije „Zajedno“.
Ćuruvija je, prema beleškama, komunicirao i sa Ivanom Stambolićem, Milom Đukanovićem, Svetozarom Marovićem. Posebno se beleže njegovi kontakti sa američkim diplomatama i ambasadorima stranih država, tadašnjim opozicionim liderima u Srbiji, kao i njegova namera da izmesti svoju izdavačku delatnost i štampanje u Crnu Goru.
Ulemek: Ćuruvija je ubijen iz nečijeg ličnog interesa
Milorad Ulemek Legija je sam pozvao nadležne i rekao da je spreman da ispriča sve ono što zna o ubistvu Slavka Ćuruvije.
– Motiv da svedočim je jednostavan, danas sam 10, 15 godina stariji iskusniji, a deceniju sam proveo u samici – rekao je Ulemek. – Imao sam dovoljno vremena da analiziram sve ovo što se dešavalo. Nemam nikakav lični interes. Po mom mišljenju Ćuruvija je ubijen iz nečijeg ličnog interesa, nije mu oprošteno što je okrenuo leđa celom tom sistemu za koji je godinama radio. Ćurivija nije bio lice koje je ugrožavalo državu. Smatram da je i Služba i jedinica zloupotrebljena na jedan najstrašniji način.
Optuženi negiraju
ZA ubistvo Slavka Ćuruvije optuženi su nekadašnji čelnici DB, Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i pripadnik Službe Miki Kurak, koji je u bekstvu. Marković, Radonjić i Romić negirali su ono što im tužilaštvo stavlja na teret.
Marković je 20. januara prošle godine odbio da odgovara na ono za šta ga je optužio Milorad Ulemek i tvrdio je da nikada nije počnio niti jedno krivično delo.
(Novosti)
[adsenseyu2]
