Istorija Drugog svetskog rata zna za mnoge heroje u svim vojskama, međutim, oni koji su postigli izuzetne podvige u jednoj bici mere se u desetinama.
Takav je bio Oset Hadžimurza Zaurbekovič Miljdzihov. Automatom „Špagina“ on je uspeo da likvidira 108 nemačkih vojnika i oficira u samo jednoj borbi.
Miljdzihov je započeo ratni put na samoj granici 22. juna 1941. godine. Iz goruće kasarne uspeo je da spasi znamenje svoje jedinice, krećući se u nemačkoj pozadini uspeo je da se probije do sovjetskih jedinica na području Pskova.
[adsenseyu1]
Nakon ovog podviga stari vodnik i komsomolac Miljdzihov dospeo je u izviđačku četu 163. pešadijske divizije 34. armije severo-zapadnog fronta. Bio je na dužnosti komandanta odeljenja.
Njegov odred je dobio zadatak da deluje u neprijateljskoj pozadini u Ličkovskom reonu Novgorodske oblasti. Na putu Jefimova, Černova i Miljdzihova našao se nemački bunker iz kog je delovao mitraljez MG-34. Miljdzihov je prišao bunkeru i ubacio granatu, nakon čega je uleteo sa automatom „Špagina“, likvidirajući sedam Nemaca. Zarobio je i jednog ranjenog oficira, dok su tri nemačka vojnika pobegla.
Sa zarobljenikom su krenuli u susret s drugim izviđačkim grupama. Kada je do mesta zbora ostalo još 400 metara, Miljdzihov i Jefimov su primetili zasedu u kojoj je bilo 13 nemačkih jegera, a kojima su prišli s leđa.
[adsenseyu4]
Miljdzihov je predložio da ih napadnu, ali Jefimov nije prihvatio taj predlog pa je krenuo na blef, dobacivši im na nemačkom da se predaju. Nemci su počeli da dižu ruke jedan po jedan, ali jedan je ipak pripucao i na mestu ubio Jefimova, a Miljdzihov je iz automata uspeo da pokosi sve Nemce. Nakon ovoga je usledila prava drama.
Miljdzihov je našao ostatke izviđačke grupe, međutim, shvatio je da su svi lakše ili teže ranjeni. On je odlučio da sam napravi zasedu i pokriva povlačenje grupe koju je progonila nemačka četa. Sa prva dva diska uspeo je da likvidira 39 nemačkih vojnika, nakon čega je zbog nedostatka municije morao da gađa pojedinačnom paljbom.
Nemci su pokušali da ga okruže, ali je Miljdzihov uspevao svaki put preciznim hicima da spreči te pokušaje. Duboki sneg nije dao Nemcima da se brzo kreću, a sećajući se toga Miljdzihov je govorio „i sneg je bio na mojoj strani“.
Za 30 minuta borbe dobio je tri rane, u nogu, stomak i vrat. Miljdzihovu su ostala dva metka, i u poslednjem trenutku se iza njegovih leđa čulo „hura“! U pomoć mu je stigao vod poručnika Gluhova koji se bacio u juriš na Nemce.
Miljdzihov je od gubitka krvi izgubio svest. Svog podviga ni on sam nije bio svestan. Vojnici i oficir koji su došli u pomoć prebrojali su 108 leševa nemačkih vojnika.
Čuđenje je bilo još veće jer je znatan deo njih bio eliminisan pojedinačnom paljbom. Novi komandant čete, stariji poručnik Ljvovski, predložio je da Miljdzihov bude nagrađen zvezdom Heroja SSSR-a.
[adsenseyu1]
U to vreme Miljdzihov je u velikim bolovima umirao u bolnici. Hirurg nije uspevao da mu izvadi metak iz stomaka, jer je u toku bila Demjanska operacija, zbog čega je bolnica bila prepuna ranjenika. Iznenada je u bolnicu ušao pilot koji je pronašao Miljdzihova i saopštio mu da je postao Heroj SSSR-a.
Hitno je prebačen avionom za Moskvu gde je dobio pomoć najboljih hirurga. Zvezdu heroja mu je uručio lično Mihail Kalinjin koji je specijalno zbog toga došao u bolnicu.
Nakon oporavka je prebačen u unutrašnje snage NKVD-a gde se suprotstavljao čečenskim pobunjenicima koji su bili na strani Nemaca. Poslednju ranu je dobio upravo u borbi protiv čečenskih bandi, nakon čega je premešten na civilne dužnosti. Miljdzihov je preminuo u Vladikavkazu u osamdesetoj godini života 1998. godine.
(hr.rbth.com)
[adsenseyu4]
