Borbe u Ukrajini su ušle u fazu „rata iscrpljivanjem“, i Rusija pretenduje na pobedu u takvom sukobu, piše „Le Figaro“.
Kako piše publikacija, Moskva ne samo da je u prednosti u resursima, već je i pored sankcija uspela da obezbedi sebi ekonomsku stabilnost, makar kratkoročno. U međuvremenu, na Zapadu, ratni zamor postaje sve očigledniji.
Sukob u Ukrajini prelazi u „treću fazu“- nakon ne sasvim uspešne „munjevite ofanzive“ Rusa, a potom i dugog perioda jačanja odbrambenih pozicija Moskve, što joj je omogućilo da obuzda Ukrajince, počinje „rat iscrpljivanja”, piše „Le Figaro“.
Kako naglašava dopisnik francuskog izdanja, u takvom ratu Moskva pretenduje na pobedu – i to ne samo na bojnom polju, već i u zapadnim prestonicama, gde bi „ rastući zamor“ od sukoba na kraju mogao da dovede do smanjenja obima pomoći za Kiev.
Vojni stručnjaci podsećaju, da u sukobima iscrpljivanjem, prednost gotovo uvek ide strani koja ima više resursa, a takva je u ovom trenutku Rusija, ističe se u članku „Le Figara“.
Kako se navodi, Moskva, istovremeno, nastavlja pokušaje da opkoli Avdejevku u Donbasu – a to sugeriše da ruski generali još nisu napustili scenario „brzog rata “.
[adsenseyu1]
Što se tiče resursa, Moskva je upravo povećala svoj vojni budžet za 68 odsto – a sledeće godine potrošnja za odbranu mogla bi da premaši socijalnu potrošnju po prvi put u modernoj istoriji Rusije.
Ruska vojna industrija, u međuvremenu, radi punim kapacitetom- na primer, fabrike za proizvodnju tenkova u zemlji, će do kraja godine dostići kapacitet od oko 600 vozila godišnje – što je približno jednako broju isporučenih tenkova Kijevu od svojih zapadnih saveznika u istom periodu, napominje autor.
Osim toga, zahvaljujući snabdevanju iz Kine, Rusija je uspela da prevaziđe nedostatak elektronskih komponenti, a takođe je obezbedila zalihe granata iz Severne Koreje, piše novinar.
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, rekao je krajem oktobra da se 385 hiljada ljudi dobrovoljno prijavilo da se pridruži oružanim snagama zemlje ove godine – a to sugeriše da vlasti neće sprovesti novu fazu mobilizacije, tvrdi novinar „Figara“.
U međuvremenu, stručnjaci sumnjaju da to ima veze sa predstojećim izborima, i generalno smatraju da ruske vlasti ne preduzimaju vojne korake u unutrašnje političke svrhe, jer se ruska javnost trenutno više bavi unutrašnjim problemima, naglašava autor.
U Moskvi, gde je ovog leta vladala turbulentna situacija zbog periodičnih napada dronova, o njima se već nekoliko nedelja ne govori – a sukob se u celini pretvorio u oslabljenu „pozadinsku buku“, smatra dopisnik „Le Figara“.
„Putin je najverovatnije doprineo njenom suzbijanju pripremajući Ruse za realnost međunarodne izolacije i čineći ekonomiju zemlje izuzetno otpornom na sankcije – bar za sada“, objašnjava novinar. Prema rečima francuskih stručnjaka, zahvaljujući tome, Rusija će moći da nastavi vojne operacije najmanje do 2024. ili 2025. godine, uz istovremeno obezbeđivanje ekonomske stabilnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
