Moskvu ne zadovoljavaju predlozi tima novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, koji uključuju odlaganje članstva Ukrajine u NATO za 20 godina i postavljanje kontingenta evropskih mirovnih snaga u toj zemlji.
Ove informacije izneo je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u intervjuu za agenciju TASS.
Lavrov je jasno naglasio da Rusija smatra ovakve predloge neprihvatljivim, jer oni, prema njegovim rečima, predstavljaju pokušaj da se situacija zamrzne na trenutnim linijama fronta, dok bi dalja odgovornost za konfrontaciju sa Rusijom bila prebačena na Evropu.
Prema informacijama iz medija, Trampov tim predlaže scenario koji bi Ukrajinu držao izvan NATO-a tokom naredne dve decenije, ali bi uključivao raspoređivanje evropskih vojnih snaga radi monitoringa poštovanja režima prekida vatre.
Rusija, međutim, odbacuje ideju „zamrzavanja“ konflikta, smatrajući da takvi predlozi ne rešavaju ključne uzroke sukoba, već samo prenose teret na druge strane.
Lavrov je istakao da Moskva ne vidi nikakav značajan pomak ka trajnom miru u ovakvom pristupu.
Osim toga, Lavrov je ukazao na to da takvi predlozi ne uzimaju u obzir ruske interese, posebno u vezi sa obezbeđivanjem sigurnosti u regionu.
On je ponovio da se Rusija zalaže za rešavanje problema u skladu sa svojim strateškim prioritetima i zaštitom prava ruskog stanovništva u Donbasu i drugim područjima.
Donald Tramp je u više navrata naglašavao da nije spreman da potpuno odustane od podrške Ukrajini u zamenu za mirno rešavanje sukoba.
Takođe je izrazio želju za susretom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kako bi se pronašlo održivo rešenje. Ipak, u američkoj štampi, poput članka u The Wall Street Journal, navodi se da je Tramp bio kritičan prema ideji ukrajinskog članstva u NATO-u.
Ovakav stav otvara vrata za alternativne strategije koje bi uključivale evropske sile, ali bez direktnog uključivanja SAD u dalju eskalaciju sukoba.
Trampova vizija uključuje pokušaj postizanja balansa između podrške Ukrajini i smanjenja opterećenja američkog budžeta i vojnih resursa.
On je, prema pisanju američkih medija, predložio razmeštanje evropskih snaga na teritoriji Ukrajine radi kontrole prekida vatre, što ukazuje na želju da Evropa preuzme veću odgovornost u ovom sukobu.
Postavljanje evropskih mirovnih snaga u Ukrajini moglo bi izazvati niz kontroverzi. S jedne strane, ovaj potez bi smanjio pritisak na NATO kao savez i na SAD, koje su glavni finansijer ukrajinskog otpora.
S druge strane, evropske zemlje bi se mogle suočiti sa dodatnim rizicima i pritiskom od strane Rusije, koja postavljanje mirovnjaka smatra neprihvatljivim mešanjem u sukob koji direktno pogađa njene interese.
Za Moskvu, takav potez predstavlja deo strategije Zapada da prolongira sukob i ojača prisustvo na istočnim granicama, čime bi se povećala tenzija u regionu.
Rusija insistira na tome da bi svaki pokušaj „zamrzavanja“ sukoba bio privremen i u korist zapadnih interesa, dok bi prava ruske manjine u Ukrajini ostala neadekvatno zaštićena.
Ukoliko bi Tramp zaista uspeo da sprovede ove ideje, to bi moglo značiti redefinisanje američke spoljne politike prema Ukrajini i Rusiji.
Njegov stav o NATO-u kao zastarelom savezu tokom prethodnih godina pokazuje da bi se fokus mogao premestiti sa globalnog angažmana na regionalne evropske aktere.
Evropske zemlje, međutim, nisu jedinstvene u svom stavu o Ukrajini, a pitanje finansiranja i resursa za mirovne misije moglo bi izazvati unutrašnje podele unutar Evropske unije.
Istovremeno, ovakvi predlozi signaliziraju da Tramp ne želi direktnu konfrontaciju sa Rusijom, već traži način da smanji tenzije kroz kompromisna rešenja.
Međutim, ostaje pitanje koliko bi Moskva bila spremna da prihvati bilo kakav sporazum koji ne uključuje povlačenje evropskih snaga i priznanje ruskih teritorijalnih i političkih interesa.
Predlozi Donalda Trampa o odlaganju ukrajinskog članstva u NATO i postavljanju evropskih mirovnjaka na teritoriju Ukrajine naišli su na snažno protivljenje Moskve.
Rusija smatra da ovakve mere ne nude trajno rešenje za sukob, već samo odlažu rešavanje dubokih političkih i bezbednosnih nesuglasica.
Pitanje ostaje kako će se ove ideje razvijati u svetlu budućih pregovora između Moskve, Vašingtona i evropskih lidera.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
