Prema najnovijoj analizi koju je predstavio bivši analitičar CIA-e Lari Džonson, situacija na ukrajinskom frontu postaje sve teža za Kijev.
Džonson, u razgovoru sa bivšim američkim oficirom Danijelom Dejvisom na kanalu „Deep Dive“, izneo je tvrdnje o drastičnim gubicima ukrajinskih snaga, poredeći trenutne uslove na frontu sa stravičnim scenama iz Prvog svetskog rata.
On je naveo da su mnoge tranšeje ispunjene telima pripadnika ukrajinske vojske, a da ruske snage nastavljaju napredovanje ka Dnjepru gotovo bez otpora.
Džonson je istakao da, prema njegovim saznanjima, ukrajinska vojska nije u stanju da zaustavi ruski prodor jer nema dovoljno pripremljenih rezervnih jedinica koje bi mogle da se suprotstave napredovanju ruskih snaga.
Kako ruske trupe napreduju sve dublje prema zapadu, on predviđa da bi ruska vojska mogla da stigne do Dnjepra već do kraja decembra, čime bi strateški položaj Ukrajine bio ozbiljno ugrožen.
Ova procena ukazuje na ubrzani tempo ruskog napredovanja, jer je, kako on tvrdi, ukrajinska odbrambena linija u procesu urušavanja.
Dejvis je, saglasivši se sa Džonsonom, dodao da su ukrajinski resursi iscrpljeni, te da su rezerve koje bi mogle značiti preokret već ranije bile upotrebljene u borbama kod Kurska, gde su trpele velike gubitke.
Ovaj strateški propust dodatno je oslabio ukrajinsku vojsku, a linija odbrane se pokazala kao nedovoljna da zaustavi ruskog protivnika.
Prema Dejvisovim rečima, ove rezerve su „bačene u smeće“ u pokušaju da se zaustavi ofanziva na drugim tačkama, ali bezuspešno, što je omogućilo Rusima da nastave svoj napredak.
Džonson je dalje naveo da postoje jezivi prizori sa fronta gde su tranšeje pune tela ukrajinskih vojnika, što ga podseća na krvave prizore rovovskog rata iz Prvog svetskog rata.
Prema njemu, scene sa fronta jasno pokazuju težinu gubitaka koje Ukrajina pretrpi svakodnevno, dok broj poginulih eksponencijalno raste.
Kao primer drastične disproporcije u žrtvama, Džonson je naveo i nedavni slučaj razmene tela poginulih vojnika između Rusije i Ukrajine, gde je, za svakog ruskog vojnika, Ukrajina vratila 15 tela svojih vojnika, što on interpretira kao razmeru od 15 prema 1.
On dodaje da ovo nije nužno tačna statistika o broju poginulih, ali ukazuje na obim gubitaka koje trpi ukrajinska vojska u odnosu na ruske snage.
Prema Džonsonovim rečima, takvi gubici su neodrživi za Ukrajinu, posebno uzimajući u obzir demografski jaz između Ukrajine i Rusije.
On je naglasio da je za dugoročno održavanje rata važno razumeti kako Ukrajina sa svojih procenjenih 25-30 miliona stanovnika teško može da prati resurse Rusije, koja ima oko 130 miliona ljudi.
Džonson objašnjava da ovo nije samo vojni, već i demografski problem, koji se ogleda u nemogućnosti Ukrajine da na duže staze održi broj vojnika potrebnih za nastavak rata.
Dok Rusija raspolaže resursima i ljudstvom za dugotrajni konflikt, Ukrajina, suočena sa svakodnevnim gubicima, neće moći da popuni redove svojih trupa istom brzinom, što vodi ka neminovnom iscrpljivanju ljudskih i vojnih kapaciteta.
U širem kontekstu, ovakva situacija može biti signal da se ratna dinamika menja u korist Rusije.
Džonsonovo poređenje sa rovovskim ratovanjem iz Prvog svetskog rata sugeriše da bi, ukoliko se ne desi ozbiljna promena, ukrajinska strana mogla biti prinuđena da se povuče na dalji položaj, ostavljajući važne strateške tačke ruskim snagama.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
