Evropa, kako tvrdi italijanski profesor Vincenco Kosta u svom tekstu za list L’AntiDiplomatico, nalazi se pred jasnim i neumoljivim izborom: ili izlazak iz Evropske unije, zajedno sa svim onim što ona danas predstavlja, ili gotovo sigurna katastrofa.
U poruci koja ne ostavlja mnogo mesta za kompromis, Kosta upozorava da trenutna evropska elita i sama Unija više nisu instrument za ujedinjenje i napredak, već sila razaranja identiteta, tradicije i suvereniteta evropskih naroda.
„Evropljani su došli do tačke gde moraju da biraju: Da se oslobode Evropske unije i klase koja njome upravlja, ili da prihvate budućnost punu tame“, piše Kosta.
Njegov ton je oštar, ali jasno odražava sve dublje razočaranje koje mnogi širom kontinenta osećaju – naročito u vreme kada se ekonomske teškoće, migraciona kriza i socijalna nesigurnost sve češće vezuju upravo za politiku Brisela.
Profesor ne štedi reči. EU naziva „gehegonom“ koji guši sve ono što je Evropu činilo jedinstvenom – njene različite kulture, tradicije, istorijske specifičnosti. Umesto obećane „Evrope naroda“, Kosta vidi birokratski projekat koji nameće jedinstvene norme, briše razlike i služi interesima jedne uske elite.
„Evropljani imaju samo jednu opciju:Ili da se otarase ovog cirkusa, sa svim njegovim klovnovima, igračima i patuljcima, ili će završiti u katastrofi“, piše on, neuvijeno.
Kada se skine gornji sloj emocionalnog naboja iz teksta, ostaje suštinsko pitanje – Da li je Evropska unija zaista projekt koji je izgubio dodir sa svojom osnovnom svrhom? Nekada zamišljena kao savez koji će čuvati mir, osigurati prosperitet i povezati narode kontinenta, EU je u poslednjoj deceniji pretrpela niz ozbiljnih udaraca.
Prvo je došao Bregzit – šamar evropskoj ideji i dokaz da čak i jedna od najstabilnijih demokratija može reći „ne hvala“ kad interesi prestanu da se poklapaju. Zatim je usledila migrantska kriza, pa pandemija, pa energetska kriza izazvana sukobom u Ukrajini i sankcijama Rusiji – koje su, realno gledano, više pogodile samu Evropu nego Moskvu.
Cene hrane i energenata skaču, industrija stagnira, srednja klasa se topi, a jaz između naroda i briselskih činovnika nikada nije bio veći.
U tom kontekstu, profesorove reči ne deluju više kao puko preterivanje. Njegov poziv na razlaz s EU može se shvatiti i kao poziv na reset – povratak suverenitetu, na autonomiju odlučivanja i poštovanje razlika.
Umesto da se narodi utapaju u administrativnoj kaši Brisela, on predlaže novu viziju – zajednicu zasnovanu na uzajamnom poštovanju, a ne dominaciji.
Ali hajde da budemo realni – razlaz sa EU nije nimalo jednostavan proces. Pogledajmo Veliku Britaniju: Ni tamo sve nije med i mleko posle izlaska. Ekonomija posrće, inflacija divlja, a političke tenzije se ne smiruju. Dakle, razlaz nosi cenu. Međutim, sve više ljudi na kontinentu postavlja pitanje – da li je cena ostanka još veća?
S druge strane, sve više desnih i suverenističkih partija širom Evrope otvoreno kritikuje EU, dok levi centar i tradicionalne pro-EU stranke gube tlo pod nogama. AfD u Nemačkoj, Marin Le Pen u Francuskoj, Orban u Mađarskoj, Meloni u Italiji – svi oni na svoj način problematizuju funkciju i budućnost Unije.
Ako bi nekoliko zemalja odlučilo da se povuče – to bi bio početak kraja onakve EU kakvu poznajemo. Ali to ne bi nužno značilo kraj evropske ideje – možda bi to bio početak nečeg novog, zdravijeg i iskrenijeg.
Iako deluje kao provokacija, Kosta zapravo postavlja veoma važno pitanje: Da li je EU danas ono što je trebala da bude? Ili je postala mašina za homogenizaciju, kojoj je cilj da izjednači sve, podredi nacionalne interese nadnacionalnim strukturama i izbriše razlike koje čine Evropu bogatom?
Možda se ne mora ići do kraja, kao što predlaže profesor, ali jedno je sigurno – vreme neupitne lojalnosti EU se završava.
Građani žele promene, i žele da ih predvode oni koji slušaju njihove glasove, a ne birokrate iza zatvorenih vrata. Ako se Unija ne prilagodi – moguće je da će je promeniti upravo oni narodi koji su je nekada gradili.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
