Pismo koje je u decembru prošle godine Evropskoj uniji uputila srpska premijerka, Ana Brnabić, u kom je izrazila rezerve po pitanju delova Ohridskog sporazuma, odnosno iznela crvene linije Srbije za Kosovo – je povučeno, potvrdio je danas iz Prištine Miroslav Lajčak.
„Pismo je povučeno“, odgovorio je na direktno pitanje novinara ispred zgrade kosovske vlade.
Uz to je dodao i „postoje pojedine izjave koje nisu od pomoći, ali sporazum kao takav je važeći u celini. Štaviše, sporazum je postao deo EU puta Kosova i Srbije, tako da bih rekao da je dvostruko važeći: između Srbije i Kosova, i između Kosova, EU i Srbije“.
U pitanju je pismo koje je srpska premijerka, u ime Vlade Srbije, donela u sedište EU 15. decembra prošle godine, na dan tadašnjeg Samita EU-Zapadni Balkan u Briselu.
Lideri EU i Zapadnog Balkana tada su usvojili zajedničku deklaraciju u kojoj se, između ostalog, navodi da od Beograda i Prištine očekuju konstruktivan angažman u dobroj veri i u duhu kompromisa da bi se postigao brzi napredak u normalizaciji odnosa.
Rezerve koje su usledile odnosile su se na:
„Crvene linije su te, da bilo kakvi sporazumi o normalizaciji ne mogu podrazumevati, nikada, ni de facto, ni de jure priznanje tzv. Republike Kosovo, i da nikada ne mogu podrazumevati da mi pristanemo na članstvo tzv. Republike Kosovo u UN ili bilo kojim organizacijama u okviru UN sistema“, izjavila je tada Ana Brnabić.
Ovo je pismo Priština protumačila kao odustajanje Srbije od sporazuma, optuživši Beograd više puta da ga krši, uz zahtev EU da zbog toga i reaguje.
Šest meseci kasnije, EU je dvojici lidera, Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću, ponudila novi
plan primene sporazuma, i to godinu dana nakon što je usaglašen Ohridski aneks koji je podrazumevao upravo već pripremljen plan primene sporazuma, sa razrađenim takozvanim sikvensingom (vremenski posložena primena).
Inicijalni sikvensing plan Priština i Beograd su različito tumačili. Beograd, ali i EU smatrali su Ohridskim aneksom da je kao preduzimanje momentalnih koraka u mehanizmu samoupravljanja za Srbe, što se u širem tumačenju razumelo kao korak ka fomiranju ZSO, dok je Priština od početka odbijala da to bude korak, naglašavajući da je sikvensing podrazumevao istovremene radnje, odnosno da Beograd preduzme konkretne korake na potvrđivanju kosovske nezavisnosti.
Posebno se naglašavao zahtev da Beograd potpiše konačni pravno-obavezujući sporazum o, kako je Priština naglašavala, uzajamnom priznaju.
Kurti je u junu u Briselu odbio i novi plan primene, uz novo uslovljavanje, od kojih je jedno bilo – povlačenje ovog pisma.
(Kossev)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
