Rusija nastavlja da traži alternativne saobraćajne pravce kako bi obezbedila nesmetan izvoz sirovina i uvoz robe, uprkos postojećim ograničenjima. Jedna od ključnih inicijativa u tom pravcu je Persijski koridor, koji se godinama razvija u saradnji sa Iranom.
Prema pisanju novinara Pšemislava Cišaka sa portala money.pl, ovaj projekat je od strateške važnosti za Moskvu, naročito u kontekstu pooštrenih mera koje se odnose na brodove sa zastavama pogodnim za transport osetljive robe.
Persijski koridor, poznat i kao Međunarodni transportni koridor Sever–Jug, trebalo bi da obezbedi kraću i sigurniju rutu između Rusije i Indije. Mreža dugačka oko 7.200 kilometara obuhvata more, reke, železničke i drumske pravce.
Osim što omogućava zaobilaženje dužeg puta kroz Suecki kanal, Mediteran i Atlantski okean, ovaj koridor se pokazuje kao alternativa u kontekstu pojačane kontrole duž tradicionalnih pravaca.
Kako navodi money.pl, do kraja 2022. godine Rusija i Iran su u razvoj luka, rečnih kanala i železničke infrastrukture uložile oko 25 milijardi dolara. Moskva je Iranu omogućila i korišćenje svojih unutrašnjih vodnih puteva, uključujući Volgu i Don.
Uloga Irana u ovoj mreži nije samo logistička – on se, prema mišljenju analitičara Poljskog ekonomskog instituta (PIE) Jana Stšeleckog, pojavljuje i kao tehnički partner u nizu drugih sektora.
U januaru 2025. godine potpisan je 20-godišnji sporazum o sveobuhvatnoj strateškoj saradnji između Moskve i Teherana, koji pokriva političke, privredne i bezbednosne oblasti.
Mesec dana kasnije, ministri saobraćaja dve zemlje potvrdili su zajednički plan tranzitne saradnje za tekuću godinu. Ključna komponenta ovog projekta je železnička deonica duga 164 kilometra, koja povezuje grad Rešt sa graničnim prelazom Astara u Azerbejdžanu. Očekuje se da radovi budu završeni do kraja godine.
Procenjuje se da bi Persijski koridor mogao da skrati vreme isporuke robe iz Sankt Peterburga do Mumbaja na svega deset dana, dok standardne rute zahtevaju 30 do 45 dana.
Ova trasa zaobilazi i Crveno more, gde su bezbednosni izazovi ostali prisutni. Ipak, Stšelecki upozorava da, uprkos političkoj podršci, nije izvesno da će veliki trgovinski partneri poput Kine i Indije otvoreno pristupiti inicijativi, imajući u vidu oprez zbog mogućih posledica po međunarodne odnose.
Važan segment saradnje Moskve i Teherana može biti i energetski. Posle napada na nuklearne objekte u Iranu, Teheran bi mogao da intenzivira saradnju s Moskvom, uključujući projekte vezane za nuklearnu elektranu Bušer.
U proteklim mesecima pojavile su se informacije o razgovorima dve strane o dubljem partnerstvu u ovoj oblasti, iako su ranije aktivnosti bile ograničene na snabdevanje gorivom i širenje kapaciteta postrojenja.
Projekat Persijskog koridora, po mišljenju stručnjaka PIE, podseća na logističku rutu iz Drugog svetskog rata, kojom je Saveznička pomoć stizala Sovjetskom Savezu.
Danas, u drugačijem geopolitičkom kontekstu, Rusija i Iran ponovo nastoje da uspostave transportnu mrežu nezavisnu od uobičajenih globalnih tokova. Da bi to postalo realnost, biće potrebne dodatne investicije i politička odlučnost na obe strane.
Webtribune.rs
