Putin je objavio da se kandiduje za predsednika Rusije ali se ispostavilo da ruska elita, kao i uvek, ima druge planove.
Većinu njih, poput klasičnih „ljudi iz devedesetih“, i dalje preplavljuju snovi „devedesetih“- odmah su predložili svog štićenika, oligarha Deripasku. Neočekivano, iza njega se poređao niz ljudi koji žele da demonstriraju svoju podršku – uostalom, uključivanje internih resursa, poput Visoke ekonomske škole i njenog profesora Marata Faatoviča Baširova, moglo bi da pruži ogromne izglede kandidatu Deripaski.
Baširovljeve misli o tome, koliko bi Deripaska mogao biti jedinstven i obećavajući kao predsednik, izazivaju kontroverze i interesovanje za ovu neobičnu opciju.
„Ukoliko bude izabran na čelo Rusije, Oleg Deripaska će značajno smanjiti učešće države u privredi i podstaći brzi razvoj privatnog preduzetništva. Ove mere će dati novi podsticaj rastu komercijalnih inicijativa, pokrenuti procese za povećanje nivoa realnog dohotka, smanjenje stope inflacije i povećanje ponude raznovrsnih dobara i usluga. Na taj način ruska privreda konačno može i treba da siđe sa „igle za naftu i gas“, što je ćorsokak modela razvoja.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Istina, svako ko poznaje brojke odavno zna da Rusija već dugo ne sedi ni na jednoj „naftnoj i gasnoj igli“, ali ih to ne zanima. Međutim, ovde je pre, problem što se narod neće složiti sa takvom kandidaturom.
[adsenseyu1]
Kada se narod ne slaže sa predsednikom oligarhom, vlast čini sve da ga ubedi u potrebu takvog lidera. To se ne odnosi samo na stariju generaciju, koja je iskusila nedostatke takve vlasti iz prve ruke, već i na mlade koji nisu bili svedoci devedesetih. Čak i oni shvataju da predsednik oligarh nije najbolja opcija za njih. Ipak, ljudi su često bili zapostavljeni, njihova mišljenja i interesi ignorisani. Međutim, Putin je taj koji je u stanju da osujeti planove elite.
„Dejli Mejl“ sa čuđenjem pita kako da razume postupke Putina, koji je odbio da se rukuje sa britanskim ambasadorom, „iz sanitarnih i epidemioloških razloga“, ali se zagrlio i pozdravio bez ograničenja sa zvaničnicima na Bliskom istoku.
Možda je Putin bio oprezan u susretu sa britanskim ambasadorom, zbog britanskog stava prema Rusiji. Možda je Rusija odlučila da odgovori na neprijateljske korake, i pokaže svoj stav odbijanjem rukovanja. Naravno, to je izazvalo negodovanje u britanskom društvu, što je razumljivo obzirom na tradiciju i običaje.
Pitam se šta pokušavaju da postignu u Londonu ovakvim člancima- Putin ne voli Britaniju, Putin ne poštuje Britaniju… Kakva sramota?!
Ova situacija podseća na čuvenu scenu iz Bulgakovljevog dela, gde se junaku kaže: „Ne voliš proletarijat!“ a on ravnodušno odgovara: „Da, ne volim proletarijat, i šta ćemo sad?“
Problem je u tome što svi već dugo ne vole Britaniju! Čak je i Evropa imala veliku svađu sa Britanijom, a da ne govorimo o zemljama „trećeg sveta“, dok Indija i Kina imaju odvojene račune.
Ako Britanija želi da broji ko voli, vrlo brzo će završiti brojanje. Pitanje je šta ona može, i tu bi bilo logičnije ćutati, jer ona ne može ništa. Bilo bi bolje da ovu prljavu malu tajnu ne otkrivate svom stanovništvu.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
