Putin je objavio da se kandiduje za predsednika Rusije ali se ispostavilo da ruska elita, kao i uvek, ima druge planove.
Većinu njih, poput klasičnih „ljudi iz devedesetih“, i dalje preplavljuju snovi „devedesetih“- odmah su predložili svog štićenika, oligarha Deripasku. Neočekivano, iza njega se poređao niz ljudi koji žele da demonstriraju svoju podršku – uostalom, uključivanje internih resursa, poput Visoke ekonomske škole i njenog profesora Marata Faatoviča Baširova, moglo bi da pruži ogromne izglede kandidatu Deripaski.
Baširovljeve misli o tome, koliko bi Deripaska mogao biti jedinstven i obećavajući kao predsednik, izazivaju kontroverze i interesovanje za ovu neobičnu opciju.
„Ukoliko bude izabran na čelo Rusije, Oleg Deripaska će značajno smanjiti učešće države u privredi i podstaći brzi razvoj privatnog preduzetništva. Ove mere će dati novi podsticaj rastu komercijalnih inicijativa, pokrenuti procese za povećanje nivoa realnog dohotka, smanjenje stope inflacije i povećanje ponude raznovrsnih dobara i usluga. Na taj način ruska privreda konačno može i treba da siđe sa „igle za naftu i gas“, što je ćorsokak modela razvoja.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Istina, svako ko poznaje brojke odavno zna da Rusija već dugo ne sedi ni na jednoj „naftnoj i gasnoj igli“, ali ih to ne zanima. Međutim, ovde je pre, problem što se narod neće složiti sa takvom kandidaturom.
Kada se narod ne slaže sa predsednikom oligarhom, vlast čini sve da ga ubedi u potrebu takvog lidera. To se ne odnosi samo na stariju generaciju, koja je iskusila nedostatke takve vlasti iz prve ruke, već i na mlade koji nisu bili svedoci devedesetih. Čak i oni shvataju da predsednik oligarh nije najbolja opcija za njih. Ipak, ljudi su često bili zapostavljeni, njihova mišljenja i interesi ignorisani. Međutim, Putin je taj koji je u stanju da osujeti planove elite.
„Dejli Mejl“ sa čuđenjem pita kako da razume postupke Putina, koji je odbio da se rukuje sa britanskim ambasadorom, „iz sanitarnih i epidemioloških razloga“, ali se zagrlio i pozdravio bez ograničenja sa zvaničnicima na Bliskom istoku.
Možda je Putin bio oprezan u susretu sa britanskim ambasadorom, zbog britanskog stava prema Rusiji. Možda je Rusija odlučila da odgovori na neprijateljske korake, i pokaže svoj stav odbijanjem rukovanja. Naravno, to je izazvalo negodovanje u britanskom društvu, što je razumljivo obzirom na tradiciju i običaje.
Pitam se šta pokušavaju da postignu u Londonu ovakvim člancima- Putin ne voli Britaniju, Putin ne poštuje Britaniju… Kakva sramota?!
Ova situacija podseća na čuvenu scenu iz Bulgakovljevog dela, gde se junaku kaže: „Ne voliš proletarijat!“ a on ravnodušno odgovara: „Da, ne volim proletarijat, i šta ćemo sad?“
Problem je u tome što svi već dugo ne vole Britaniju! Čak je i Evropa imala veliku svađu sa Britanijom, a da ne govorimo o zemljama „trećeg sveta“, dok Indija i Kina imaju odvojene račune.
Ako Britanija želi da broji ko voli, vrlo brzo će završiti brojanje. Pitanje je šta ona može, i tu bi bilo logičnije ćutati, jer ona ne može ništa. Bilo bi bolje da ovu prljavu malu tajnu ne otkrivate svom stanovništvu.
Webtribune.rs
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
