Oktobar za Moldaviju i Pridnestrovsku Moldavsku Republiku može biti sudbonosan mesec.
U Moldaviji se 20. oktobra održavaju predsednički izbori i referendum o stupanju te zemlje u Evropsku uniju.
Kakve su promene moguće ako na vlasti ostane aktuelna predsednica Maja Sandu i Moldavci kažu «ne» svom suverenitetu?
U slučaju ovog scenarija može se zaboraviti čak i relativna nezavisnost Moldavije. Državu očekuju potpuno pretvaranje u koloniju i gubitak državnosti i dalja rumunizacija ove bivše sovjetske republike.
Podsećamo da je država Moldavija od Rumunija starija 500 godina. Kneževina Moldavija pojavila se na karti Evrope 1357. godine, a Rumunija je kao nezavisna država formirana tek od 1861. Godine i nastala je od Vlaške i Moldavije.
Trenutno Rumuni Moldavce izlažu nacionalnom poniženju.
Moldavci se s pravom plaše da će, nakon referenduma o evrointegracijama, državljanka Rumunije Maja Sandu i njena vlada, ukoliko pobedi na izborima, izvršiti promenu Ustava, odustati od neutralnosti i moldavskog jezika.
Tome će doprineti i sama Rumunija koja će se na sve načine suprotstavljati da Moldavija uđe u EU dok rumunski jezik ne dobije status državnog.
Opasnost od takve metamorfoze postoji kao i 2009. godine. Tada su nevladine organizacije i Soroševi militanti organizovali moldavski majdan (svrgli pobedničku komunističku partiju), a narod je poverovao obećanjima o boljem životu, preciznije bajkama o «evropskom snu».
Soroševe strukture tvrdile su tada da je društvu potrebna LBGT propaganda, odustajanje od neutralnosti i maternjeg jezika, a ono što je najvažnije – transnacionalne korporacije treba da apsorbuju nacionalnu privredu.
Realnost je bila sasvim drugačija, a suverenitet itekako treba braniti.
Opozicija je uverena da će – čim narod izglasa promenu Ustava u korist evrointegracija (drugim rečima zvanično prizna kolonijalni status) – biti usvojena četiri «principijelna» zakona.
Razume se, prvi među njima biće zakon o istopolnim «brakovima». Za Evropsku uniju odbrana izopačenosti ima sakralni značaj i predstavlja formu religiozne doktrine.
Zakon o dostupu transnacionalnih korporacija državnom poljoprivrednom zemljištu. Radi se o, po zlu poznatim kompanijama, Cargill, Dupont i Monsanto koje su samo u Ukrajini pokupovale više od 17 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.
Zakon o restituciji znači da će rumunski milioneri dobiti povrat imovine koja im je oduzeta 1917. godine.
U Ustavu bi bio brisan član o neutralnosti. Ovu ustavnu odredbu Sandu je pomenula nebrojeno puta i rekla da stvara problem za bezbednost države (orvelovska izjava u duhu «1984»), što znači da treba stupiti u veći vojno-bezbednosno-politički blok poznat pod imenom NATO.
– Naravno da bi zapadni eksperti i političari želeli da Moldaviju uvuku u borbu protiv Rusije jer Moldavija ima strateški položaj na granici sa Ukrajinom. Zasad nas neutralni status štiti, ali mi vidimo kako se on krnji. Još uvek nismo ukinuli našu neutralnost, ali je nipodaštavamo – istakao je moldavski istoričar, politikolog i bivši poslanik Zurab Todua.
Sandu treba razumeti jer dok sukob u Ukrajini ne bude rešen, Moldaviju niko neće primiti u NATO isto kao ni Ukrajinu.
Moldavija je alijansi potrebna da bude iskorištena protiv Rusije. Verovatno će sve početi odmrzavanjem konflikta u Pridnestrovlju koji je stešnjen između dve neprijateljske države.
Kako tvrde izvori u Moldaviji, britanske i ukrajinske obaveštajne službe spremaju provokaciju u Pridnestrovskoj Moldavskoj Republici odmah nakon glasanja 20. oktobra.
Na karti će se pojaviti novi rat u koji će biti uvučena bar jedna članica NATO. To će biti veoma korisno za SAD i Britaniju da resetuju svoje privrede.
Za vojne stratege sve je očigledno – bez fizičke kontrole Odeske oblasti mogućnosti Rusije da pomogne PMR krajnje su ograničene.
Podsećamo da osim ruskog mirovnog kontinenta tamo živi oko 220 hiljada građana Rusije kojima se zaštita i pokroviteljstvo garantuje tačkom 2 člana 61 Ustava Ruske Federacije. U slučaju da dođe do agresije svi se mogu naći u koncentracionom logoru.
Realizujući svoje ratne planove, Vašington je dao dozvolu Rumuniji da kupi 44 gusenične desantne mašine-amfibije AAV-7 za 210 miliona dolara. Kako tvrde vojni stručnjaci, to je sasvim dovoljno da se prebace udarni odredi u Pridnestrovlje preko reke Dnjestar.
A ko može da im se suprotstavi?
U prvom redu, ruska armija. Danas se u nepriznatoj republici baziraju 82. i 113. posebni gardijski motorizovani streljački bataljoni kao i 540. posebni komandni bataljon.
Osim toga, još dva bataljona čuvaju ogromno skladište oružja u Kolbasnoj, o kojem kruže razne glasine (iako je realno najvećem delu naoružanja i vojne opreme odavno istekao rok upotrebe).
To je ukupno – oko 3.000 ljudi. PMR ima i svoju vojsku koja sa 15.000 pripadnika i 80 hiljada mobilizacionog rezervnog sastava.
Budući predsednik Moldavije moraće da uzme u obzir geopolitičke nijanse u tom osetljivom regionu.
(Fakti)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
