Rusija, kao i EU i SAD, ulaže sve više napora da ojača svoje prisustvo na Balkanu, a na putu ka tom cilju, sudeći prema poslednjim dešavanjima, odlučila je da se posluži i novim sredstvima, širenjem meke moći.
Potpuno ispod radara prošla je nedavna poseta Leonida Vladimoviča Dračevskog Srbiji, izvršnog direktora Fonda za podršku javne diplomatije „A. M. Gorčakov“ i njegov boravak u Nišu. Jer upravo on slovi za čoveka zaduženog za širenje meke moći, a blizak je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Nedavno se pojavio i u Crnoj Gori, o čemu je pisala tamošnja „Pobjeda“, kako bi uručio zahvalnicu direktoru Istorijskog instituta Crne Gore Radoslavu Raspopoviću.
[adsenseyu1]
U Nišu, gde se nalazi i Ruski humanitarni centar (sporan mnogima na Zapadu), fond koji Dračevski vodi je u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Jug, gradskim vlastima, ali i NVO „Balkansko-ruski ekonomski forum“, organizovao konferenciju o širenju ekonomske saradnje Rusije i Srbije. Toj NVO odobren je i grant Fonda za tu namenu, a na konferenciji je učestvovalo 28 stručnjaka iz Rusije.
Kada se poslažu ove informacije, uz činjenicu da je u Srbiju prvi put stigao S-400 (inače, prvi put da ruski sistemi učestvuju na vojnim vežbama u inostranstvu) i obelodanjivanje da je ruski Savet za međunarodne odnose (RIAC) izradio specijalni projekat „Rusija na Balkanu“, nije teško izvući zaključak da je Dračevski krenuo u akciju širenja meke moći.
Već dve decenije je blizak saradnik i čovek od poverenja predsednika Putina. U ruskoj spoljnoj politici je još od vremena Borisa Jeljcina, a Putinov uspon na vlasti sledio je i uspon Dračevskog. Bio je na funkcijama ministra zaduženog za saradnju sa Zajednicom nezavisnih država (zemlje bivšeg SSSR), predsednikovog predstavnika za Sibir, potpredsednika „Lukoila“ i Rosbanke.
Koliko je Dračevski Putinov čovek od poverenja, govori i to što je predstavljao Rusiju 2007. godine na američko-ruskom forumu posvećenom „resetovanju odnosa“, gde je sa druge strane bio, između ostalih, Henri Kisindžer. Pored Dračevskog, u ruskoj delegaciji bili su Sergej Lavrov, Jevgenij Primakov i Igor Ivanov.
[adsenseyu4]
Na sadašnju poziciju postavio ga je tadašnji premijer Dmitrij Medvedev 2011. godine. Na sajtu Kremlja objavljeno je da ga je na to mesto predložio lično Putin, uz zajedničku fotografiju Putina i Dračevskog. Da je ova organizacija zadužena za širenje ruske meke moći u Fondu „Gorčakov“ ni ne kriju, već u ciljevima na svom sajtu navode da su prepoznali koji potencijal i ulogu ona ima u međunarodnim odnosima. Kaže se da „prioritet nije dat vojnoj ili ekonomskoj sili, već sposobnosti države i društva da uvećaju svoj uticaj u međunarodnim vodama služeći se kulturnim, istorijskim i političkim vrednostima“.
Pet poglavlja projekta „Rusija na Balkanu“
U dokumentu nazvanom „Rusija na Balkanu“ koji je objavljen ove godine, strategija Rusije postavljena je kroz pet poglavlja. Ističe se da Balkan može zauzeti važno mesto u nadolazećoj arhitekturi odnosa, ali se i konstatuje da Rusija nema toliki uticaj na Balkanu kako to predstavljaju zapadni mediji kroz isticanje „ruske pretnje”. Stoga se predlaže nov pristup i nova strategija Rusije na Balkanu. Neki od taktičkih principa su stvaranje podrške konstruktivnim političkim snagama u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Albaniji i drugim zemljama u regionu, tj. snaga koje bi bile orijentisane prema projektima Moskve.
[adsenseyu1]
Tu su i širenje medijskog pristupa na Balkanu, kojim bi trebalo zameniti narativ „Rusija kao pružalac sigurnosti“ i „Rusija kao dobavljač energije“ narativom „Rusija kao sredstvo regionalne stabilnosti“, „Rusija kao sredstvo humanitarne saradnje“ i „Rusija kao dobavljač e-tehnologija i efikasnih tehnoloških rešenja“. Među ciljevima su kontinuirano i sve veće ulaganje u regionalne proizvodne kompanije, pretvaranje ekonomske prisutnosti u rast obrazovne, ekonomske i kulturne saradnje i razvijanje konstruktivnih pristupa religiji, uzimajući u obzir trend prema fragmentaciji istočnog hrišćanskog prostora.
Da je cilj fonda „Gorčakov“ širenje ruske meke moći, svedoči i uprava, u kojoj su, pored Dračevskog, i Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova, Jevgenij Primakov, bivši premijer, Igor Ivanov, bivši ministar spoljnih poslova, Sergej Prihotko, bivši potpredsednik ruske vlade, Sulejman Kerimov, jedan od najvećih ruskih tajkuna koji je blizak sa Putinom, Ališer Usmanov, rudarsko-medijski magnat koji je takođe u veoma bliskim odnosima sa ruskim predsednikom, Aleksandar Besmertnik, bivši šef diplomatije SSSR-a, Konstantin Kosačov, šef Komiteta za spoljne poslove Gornjeg doma ruske Dume, Sergej Ordžokinidze, dugogodišnji diplomata i visoki funkcioner ministarstva (radio i u UN), Vagit Alekperov, predsednik „Lukoila“ i takođe jedan od najbogatijih Rusa, biznismen Vladimir Jevtušenkov, takođe čest gost Kremlja, Andrej Kokoškin, član Dume i visoki funkcioner u više njenih komiteta, Vladimir Jakunjin, biznismen koji je u bliskim vezama sa Putinom…
[adsenseyu4]
Fond „Gorčakov“ blisko sarađuje sa desničarskim organizacijama iz Srbije, od kojih neke neskriveno navode da su eksponenti ruske meke moći. „Gorčakov“ ih finansijski pomaže, a sam Dračevski je naveo da su neke ruske NVO postale važan faktor u sprovođenju interesa ruske spoljne politike. Srpski desničari navode da su im glavne ciljne grupe u širenju ruske meke moći studenti, predstavnici stranaka, državne uprave, omladinske i NVO…
Ciljevi Fonda „Gorčakov“
1. Kontinuirano i sve veće ulaganje u regionalne proizvodne kompanije
2. Pretvaranje ekonomske prisutnosti u rast obrazovne, ekonomske i kulturne saradnje
3. Razvijanje konstruktivnih pristupa religiji, uzimajući u obzir trend fragmentacije istočnog hrišćanskog prostora
Taktički principi
1. Podrška konstruktivnim političkim snagama u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Albaniji i drugim zemljama u regionu, tj. snagama koje bi bile orijentisane prema projektima Moskve.
2. Zamena tvrdnji „Rusija pružalac sigurnosti“ i „Rusija dobavljač energije“ narativom „Rusija sredstvo regionalne stabilnosti“, „Rusija sredstvo humanitarne saradnje“ i „Rusija dobavljač e-tehnologija i efikasnih tehnoloških rešenja“.
3. Širenje medijskog pristupa na Balkanu.
(Blic.rs)
