Gasna politika u Evropi i odnosi sa Rusijom su ključni elementi evropske energetske bezbednosti, a tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu decenijama je bio centralna tačka tog sistema.
Sa više od 22.000 kilometara gasovoda, Ukrajina je igrala vitalnu ulogu u snabdevanju evropskih energetskih tržišta, no taj period verovatno dolazi kraju.
Krajem 2024. godine, kada ističe važeći sporazum između Ukrajine i ruskog giganta „Gasproma“, očekuje se prekid snabdevanja ruskog gasa kroz ukrajinsku teritoriju. Ovo će, prema rečima stručnjaka, označiti kraj jedne ere u energetskim odnosima između Rusije, Ukrajine i Evrope.
Jedna od ključnih posledica ovoga je potpuni prestanak dotoka ruskog prirodnog gasa u Evropu preko Ukrajine, koji je nastavio da teče čak i tokom sukoba između Rusije i Ukrajine. Ovaj prekid dolazi u posebno osetljivom trenutku, tokom zime, kada je potražnja za gasom u Evropi na vrhuncu.
Margarita Balmaseda, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu Seton Hol, koja se bavi energetskom politikom postsovjetskih država, ocenjuje da će prestanak tranzita gasa kroz Ukrajinu izazvati značajnu neizvesnost na energetskim tržištima Evrope.
Ona dodaje da ovo predstavlja ozbiljan udarac ne samo za Ukrajinu, koja će izgubiti značajan izvor prihoda od tranzitnih taksi, već i za Rusiju, koja će ostati bez jedne od dve preostale rute za snabdevanje Evrope gasom.
Tokovi gasa kroz Ukrajinu postojali su više od pet decenija, čineći ključnu infrastrukturu koja je povezivala Rusiju i Evropu. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, međutim, odnosi između Rusije i Ukrajine oko tranzita gasa postali su sve napetiji.
Ovi sporovi kulminirali su prekidima u snabdevanju 2006. i 2009. godine, kada su gasni sukobi između Moskve i Kijeva ozbiljno ugrozili evropsko snabdevanje gasom. Trenutni ugovor, koji je dogovoren krajem 2019. godine između ukrajinske državne energetske kompanije „Naftogas“ i ruskog „Gasproma“, zaključivan je u potpuno drugačijim uslovima, kada su energetske mape Evrope izgledale mnogo stabilnije.
Danas, protok gasa kroz ukrajinski gasovod čini oko pet odsto ukupnih zaliha kontinenta, ali i taj procenat ima veliki uticaj na energetsku sigurnost Evrope.
Za Ukrajinu, prestanak tranzita gasa donosi ozbiljne finansijske posledice. Prema procenama Mihajla Svišča, analitičara iz kompanije „Ekpro konsalting“ iz Kijeva, Ukrajina će godišnje gubiti oko 800 miliona dolara, što je oko trećine prihoda koje je ranije dobijala od tranzitnih taksi. Pored finansijskih gubitaka, Ukrajina će izgubiti i svoju stratešku poziciju kao energetsko čvorište za snabdevanje Evrope.
Evropski kupci, međutim, nisu ostali bez alternative. Nemačka, koja je pre rata bila jedan od najvećih potrošača ruskog gasa i oslanjala se na njega za oko polovinu svojih energetskih potreba, uspešno je povećala uvoz gasa iz Norveške i proširila kapacitete za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG).
Iako su nemački napori u tom pogledu bili uspešni, industrijski sektor te zemlje i dalje trpi veliki pritisak zbog visokih cena energije.
Neki politički lideri i privrednici u Nemačkoj zahtevaju obnavljanje isporuka ruskog gasa, ali je trenutno teško zamisliti takav scenarij u svetlu političkih i ekonomskih sankcija koje su uvedene Rusiji.
Austrija i Slovačka su i dalje među najvećim evropskim potrošačima ruskog gasa, s tim da se slovačka energetska kompanija SPP nalazi u nešto boljoj situaciji nego prošle godine. Uprkos tome, Evropa se suočava sa velikim izazovima u osiguravanju stabilnih energetskih izvora za predstojeće hladne mesece.
S druge strane, Rusija se poslednjih godina sve više okrenula alternativnim tržištima i rutama za snabdevanje gasom. Gasovodi koji prolaze kroz Tursku, povećana isporuka gasa Kini i trgovina tečnim prirodnim gasom (LNG) omogućavaju Moskvi da diversifikuje svoje energetske tokove.
Ipak, isporuke gasa Evropi značajno su smanjene, a prekid tranzita kroz Ukrajinu mogao bi dodatno pogoršati situaciju za ruski gasni sektor.
Ukupna vrednost isporuka gasa kroz Ukrajinu trenutno iznosi oko 6,5 milijardi dolara godišnje, što dodatno pokazuje značaj ovih ruta za rusku ekonomiju.
Interesantno je da ruski predsednik Vladimir Putin nije isključio mogućnost nastavka tranzita gasa kroz Ukrajinu i nakon 2024. godine. Prema njegovim rečima, Rusija je spremna da nastavi isporuke, ali ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je najavio da će Kijev prekinuti ovaj tranzit.
Ova politika Kijeva dolazi u trenutku kada Ukrajina traži alternative, uključujući gasne sporazume sa Azerbejdžanom. Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev izjavio je da su u toku pregovori o snabdevanju gasom za nekoliko novih evropskih zemalja, no kapaciteti azerbejdžanske proizvodnje su i dalje nedovoljni da u potpunosti zamene ruski gas.
Kao što naglašava En Sofi Korbe, istraživač u Centru za globalnu energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija, čak i sporazumi sa Azerbejdžanom verovatno bi značili samo preusmeravanje ruskog gasa kroz druge rute.
Gubitak ukrajinske rute za tranzit gasa predstavlja ozbiljnu pretnju evropskim tržištima i energetskom snabdevanju, posebno u svetlu neizvesnosti pred zimu.
Prema rečima direktora trgovine u kompaniji „Votenfol enerdži trejding“, Evropa još uvek nije imala pravi test energetske sigurnosti, jer su protekle dve zime bile relativno blage.
Ukoliko dođe do ozbiljnih energetskih problema tokom predstojeće sezone grejanja, evropska energetska politika mogla bi se suočiti sa velikim izazovima.
Ova situacija predstavlja složenu i delikatnu kombinaciju ekonomskih, političkih i bezbednosnih faktora koji će oblikovati budućnost energetskih odnosa između Rusije, Ukrajine i Evrope.
Prekid tranzita gasa kroz Ukrajinu mogao bi biti ključni događaj u procesu redefinisanja globalne energetske politike i evropske sigurnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
