BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) blok vodećih ekonomija u usponu, koji je formiran 2009. godine, upravo je napravio veliki korak u širenju svog uticaja pozivajući šest progresivnijih nacija da postanu nove države članice.
U januaru 2024. Argentina, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) biće primljeni u blok, čime će se okončati globalna dominacija nad većinom sektora i industrija od strane Sjedinjenih Država, kao i drugih zapadnih saveza.
„Ovo proširenje članstva je istorijsko“, rekao je kineski predsednik Si Đinping. „To pokazuje odlučnost zemalja BRIKS-a za jedinstvo i saradnju sa širim zemljama u razvoju. „BRIKS je krenuo u novo poglavlje u svom nastojanju da izgradi svet koji je pravedan, svet koji je takođe inkluzivan i prosperitetan“, dodao je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa. „Imamo konsenzus o prvoj fazi ovog procesa proširenja, a druge faze će tek uslediti.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
Zajednički bruto domaći proizvod (BDP) proširene grupe, činiće skoro polovinu svetske ekonomije u smislu pariteta kupovne moći, koji će iznositi otprilike 65 biliona dolara.
Time bi se udeo bloka u globalnom BDP-u povećao sa sadašnjih 31,5 procenata na 37 procenata, za koji se predviđalo da će premašiti udeo G7 grupe naprednih ekonomija, koji trenutno iznosi samo oko 29,9 procenata.
[adsenseyu1]
Štaviše, zemlje BRIKS-a će činiti skoro polovinu svetske proizvodnje hrane sa dodatkom novih članica. U 2021. godini, žetva pšenice grupe iznosila je 49 odsto ukupne svetske, dok je udeo G7 bio 19,1 odsto.
Proširena grupa će takođe imati prednost u pogledu proizvodnje metala, koji se koriste u industriji visoke tehnologije jer će 11 zemalja činiti 79 odsto globalne proizvodnje aluminijuma u odnosu na samo 1,3 odsto onih koje kontroliše G7.
Što se tiče paladijuma, razlika je 77 odsto za BRIKS naspram 6,9 odsto za G7. Povećanje bloka će takođe činiti oko 38,3 odsto svetske industrijske proizvodnje u poređenju sa 30,5 odsto G7.
Sve u svemu, 11 zemalja BRIKS-a zauzimaće 48,5 miliona kvadratnih kilometara, što predstavlja 36 odsto svetske kopnene površine, što je više nego dvostruko više od G7. Ukupna populacija će iznositi 3,6 milijardi, što je 45 odsto ukupnog svetskog stanovništva i više od četiri puta više od G7.
Sve više zemalja se udaljava od orbite američke imperije
Pre početka njegovog godišnjeg samita, više od 40 zemalja izrazilo je interesovanje za pridruživanje bloku, a 22 su formalno tražile, predstavljajući različite grupe potencijalnih kandidata, uključujući Iran i Argentinu.
„Cenimo značajno interesovanje koje su zemlje globalnog juga pokazale za članstvo u BRIKS-u“, naveo je blok u deklaraciji iz Johanesburga II koju je usvojio poslednjeg dana samita u četvrtak, 24. avgusta.
Svaran Singh, profesor međunarodnih odnosa na indijskom Univerzitetu Javaharlal Nehru, rekao je da je taj potez usmeren na povećanje dominacije BRIKS-a nad takozvanim nacijama „globalnog juga“, od kojih se mnoge smatraju nepravedno tretiranima od strane međunarodnih institucija, kojima dominiraju Sjedinjene Države i njeni bogati zapadni saveznici.
„Proširenje BRICS-a nikada nije bilo zamišljeno kao izazov postojećem sistemu“, objasnio je Sing. „Ono treba da stvori alternativnu platformu, koja će omogućiti priliku najmanje razvijenim i razvijajućim zemljama da učestvuju u međunarodnim odlučivanjima, što možda indirektno implicira da postoji određena nelagodnost sa načinom na koji se međunarodne odluke donose unutar međunarodnih organizacija, nastalih posle Drugog svetskog rata.“
On je dodao, da blok predstavlja alternativu za stvaranje prostora za ove zemlje u razvoju, i ako se širi, to znači da u svetu postoji sve veća želja i potražnja za ovakvom platformom.
U međuvremenu, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, glasno je lobirao za uključivanje susedne nacije Argentine. Egipat takođe ima bliske trgovinske veze sa Rusijom i Indijom. Ulazak naftnih sila Saudijske Arabije i UAE signalizirao je njihovo odvajanje od SAD, dok kreću na svoje putovanje kako bi sami po sebi postali globalni teškaši.
Rusija i Iran pronašli su zajednički uzrok u zajedničkoj borbi protiv sankcija koje predvode SAD i diplomatske izolacije, navodi se u analizi „Independenta“.
„S obzirom da se njihove ekonomske veze produbljuju nakon invazije Moskve na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin je iskoristio svoje obraćanje da napadne Zapad, naglasi pretnju koju predstavljaju tradicionalnim vrednostima u zemljama u razvoju, i signalizira pojavu multipolarnog sveta.“, saopštila je novinska agencija.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
Webtribune.rs