Pogrešna ekonomska politika SNS-a je proteklih godina prouzrokovala rast siromaštva u Srbiji, uvećala razlike među bogatima i siromašnima, ove godine napravila ogromnu rupu u budžetu , povećala javni dug Srbije, a našem sunovratu se i dalje ne vidi kraj.
Vlada Srbije posle skoro godinu dana od početka pandemije i dalje nema jasnu strategiju kako da spasi domaću privredu, zaustavi povećanje nezaposlenosti i rast siromaštva stanovnika.
Svedoci smo da je pandemija izazvana korona virusom već sada ostavila ozbiljne posledice po našu privredu, što se odražava na celokupni standard stanovništva a sigurno je da će posledice i dalje biti veoma teške i nepredvidljive.
Srbija mora da stvori ekonomsku nezavisnost, da se okrene razvoju domaćeg držišta i da bude spremna na sve nestabilnosti koje mogu da se dese u budućnosti na globalnom nivou.
Nažalost, Vlada Srbije nema jasnu politiku po pitanju revitalizacije domaće privrede, ali se zato i dalje nastavlja besomučno izvlačenje sredstava iz javnih preduzeća za potrebe stranaka na vlasti i bogaćenje privilegovanih političara i državnih tajkuna.
Minimalna cena rada u Srbiji je izuzetno niska i iznosi oko 31.000 dinara. Svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a čak 60% zaposlenih ima platu ispod prosečne plate, što većini zaposlenih nije dovoljno za normalan život.
Primera radi, u Sloveniji je minimalna cena rada 940 evra a u Hrvatskoj nešto više od 400 evra. Za potrošačku korpu u Srbiji potrebno je 2,4 minimalne zarade što govori o tome da većina zaposlenih u Srbiji ne može da ostvari normalne uslove života.
Po podacima Eurostata iz prošle godine, u proteklih osam godina jaz između bogatih i siromašnjih ljudi u Srbiji i dalje raste. U Evropskoj uniji 20% najbogatijih ima 5,1 puta veći dohodak od proseka u odnosu na 20% najsiromašnijih.
U Srbiji je 2012. godine ta razlika bila 8,6 puta a 2017. godine 9,4 puta, što jasno govori da ovakva ekonomska politika nije socijalno pravedna kada su u pitanju građani Srbije. Važno je naglasiti da se u drugim zemljama regiona razlika između bogatih i siromašnih smanjuje, dok jedino u Srbiji raste.
Sa druge strane, situacija u budžetu Srbije je izuzetno nepovoljna. Nakon rebalansa budžeta iz novembra ove godine utvrđen je deficit od 483 milijarde dinara, što je oko 8,8 % BDP-a. Ne treba da zaboravimo da je prošle godine pri usvajanju budžeta predviđen deficit za ovu godinu od 20,2 milijarde dinara. Kao što vidimo budžet Republike Srbije je doživeo ozbiljne negativne posledice od početka pandemije.
Pored svega ovoga, Srbija se u odnosu na prošlu godinu zadužila dodatnih 2,5 milijardi evra. Javni dug Srbije na osnovu analize Ministarstva finansija je krajem oktobra iznosio 26,69 milijardi evra što je 56,9 % BDP-a, a prošle godine javni dug je iznosio 23,94 milijardi evra što je bilo 52 % BDP-a.
Pošto su javne finansije prenapregnute, Srbiji neminovno sledi zaduživanje na međunarodnom finansijskom tržištu i to po znatno nepovoljnijim uslovima nego proteklih godina. Sve manje će biti direktnih stranih investicija, zbog straha i neizvesnosti investitora, tako da će Srbija biti primorana da se okrene domaćoj proizvodnji i sama iznalazi najbolja ekonomska rešenja, prilagođena našoj privredi.
Šta država planira da uradi po pitanju ozdravljenja srpske privrede i jačanja domaćih preduzetnika i kako misli da smanji broj od 200.000 hiljada novonezaposlenih koji su rezultat pandemije i loše državne ekonomske politike?
Domaći privrednici su prepušteni na milost i nemilost teškim tržišnim uslovima, a dodatno im otežava poslovanje i to što su im na vrat legli brojni poreski inspektori koji su dobili nalog da na uštrb domaćih privrednika popune budžetski manjak. Mnoga mala i srednja preduzeća su se zbog slabog finansijskog prometa odlučila da privremeno zatvaraju ili čak gase svoje firme tokom zimskih meseci, što će neminovno dovesti do još većeg otpuštanja zaposlenih radnika.
Država je u obavezi da pod hitno donese mere koje će spasiti domaće privrednike. Mere koje je vlada preduzela u prvoj polovini godine nisu bile dovoljne i nisu popravile likvidnost preduzeća.
Pravac delovanja države mora imati tri stuba:
1. Poreske olakšice za privrednike i ozbiljne poreske reforme
Smanjenje PDV-a, što bi dovelo do povećanja prometa, smanjenja sive ekonomije i povećanja investicija;
oslobađanje poreza i doprinosa u iznosu od 50% na tri meseca za mala i srednja preduzeća iz delatnosti koje su ugrožene pandemijom;
oslobađanje poreza i doprinosa na tri meseci za preduzetnike iz uslužnih delatnosti;
izmena zakonske regulative u sferi poreske politike.
2. Državno subvencionisanje privrednika i lakša dostupnost državnim fondovima
Ubrzavanje procedure za odobravanje kredita za likvidnost iz državnih fondova.
3. Pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva
Povećati naknade za nezaposlene;
pomoć osetljivim grupama koje su ostale bez posla za vreme pandemije (lica angažovana van radnog odnosa).
Vlada Srbije pod hitno mora da promeni viziju svoje ekonomske politike i da napokon prioritet postane razvoj domaćih privrednih subjekata i domaćeg tržišta.
Praksu politike uvoza i finansiranja stranih investitora mora zameniti podsticanje izvoza, prvenstveno prehrambenih proizvoda čija će tražnja u budućnosti biti sve veća i veća, kao i dodatno subvencionisanje malih i srednjih domaćih preduzeća.
Svaka ozbiljna država u vremenu pandemije ima jedan i osnovni cilj, a to je očuvanje domaće privrede i borba za očuvanje radnih mesta u domaćoj industriji.
mr Ivan Kostić, Potpredsednik Dveri
