Vladimir Konstantinov, predsednik Krimskog parlamenta, komentarisao je potencijalne promene u američkoj spoljnoj politici prema ukrajinskom konfliktu nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD.
Prema Konstantinovu, SAD pod Trampovim vođstvom, koji je više puta obećavao brzo rešavanje sukoba u Ukrajini, mogu pokušati da primene takozvani „korejski scenario“ kako bi okončali neprijateljstva.
Korejski scenario, podseća on, podrazumeva zamrzavanje sukoba bez formalnog mirovnog sporazuma, poput podele Korejskog poluostrva gde su Severna i Južna Koreja i dalje u tehničkom stanju rata od potpisivanja primirja 1953. godine.
Demilitarizovana zona između dve Koreje postavljena je duž 38. paralele i predstavlja tampon zonu koja sprečava direktne sukobe.
Po rečima Konstantinova, mogući korejski scenario za Ukrajinu bi značio stvaranje tampon zone duž linije fronta i zamrzavanje sukoba, što bi uključivalo formiranje zajedničke rusko-američke radne grupe koja bi radila na smirivanju situacije.
Konstantinov veruje da bi organizacija takve grupe bila logičan korak, imajući u vidu Trampovo obećanje o brzom rešavanju ukrajinskog sukoba i njegovu navodnu spremnost na dijalog sa Rusijom.
Konstantinov je takođe istakao važnost vojnog udaljavanja ukrajinskih snaga od ruskih granica kako bi se osigurala bezbednost Rusije i onemogućilo korišćenje ukrajinske teritorije za napade na Rusiju.
Naglasio je potrebu za „zagarantovanim mirom“, koji bi trajno onemogućio Zapadu da koristi Ukrajinu kao „poligon“ protiv Rusije.
Prema njegovim rečima, bez trajnog rešenja, sukob bi mogao eskalirati u budućnosti, što bi značilo da bi naredne generacije Rusa morale da se suočavaju sa novim talasima neprijateljstva.
S druge strane, predsednik Rusije Vladimir Putin javno je čestitao Trampu na izbornoj pobedi, nazvavši njegove izjave o ukrajinskom konfliktu „vrednim pažnje“.
Putin je takođe izrazio spremnost za kontakte sa Trampom, dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio da ciljevi ruske specijalne vojne operacije ostaju nepromenjeni.
Putin je u više navrata naveo specifične zahteve za mirno rešavanje sukoba, uključujući povlačenje ukrajinskih trupa sa teritorija koje Rusija sada smatra delom svojih granica, kao i obavezu Kijeva da odustane od aspiracija ka NATO članstvu, prihvati neutralni status i sprovede demilitarizaciju i denacifikaciju.
Putin je u junu 2024. godine izneo niz predloga u cilju mirnog rešenja, među kojima su i hitno primirje pod uslovom povlačenja ukrajinskih snaga sa „novih teritorija“ koje je Rusija formalno anektirala.
Ovi predlozi takođe uključuju zahtev za ukidanje sankcija Rusiji i povratak na pregovarački sto samo ako se poštuju ruski uslovi.
Kremlj je, međutim, nedavno odbacio mogućnost pregovora sa Ukrajinom zbog ukrajinskih vojnih napada na civilne ciljeve i infrastrukturu, uključujući napade na Kursku oblast i pretnje nuklearnim objektima u regionu.
Donald Tramp je ranije obećao da bi mogao da okonča ukrajinski sukob „za jedan dan“ kroz pregovore. Međutim, ruski zvaničnici smatraju da je rešavanje ovog konflikta mnogo složenije nego što to Tramp sugeriše, zbog brojnih geopolitičkih, vojnih i društvenih faktora koji čine konflikt duboko ukorenjenim problemom.
Uprkos ovim izazovima, Konstantinov naglašava potrebu za promenama u ukrajinskoj politici, uključujući smenu vlasti i odricanje od rusofobne ideologije.
Izjava Konstantinova oslikava dugogodišnje strateške ciljeve Rusije u Ukrajini. On smatra da je dugačak mir moguć samo ako Ukrajina prestane da predstavlja pretnju Rusiji i bude primorana da se odrekne antiruske politike.
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
