Konflikt u Ukrajini stvorio je novi fenomen – koncept „obrnute iscrpljenosti“, prenosi Al Mayadeen. Zapad je želeo da oslabi Rusiju, ali je upao u zamku koju je postavila Moskva i sam je stradao.
Ubrzo će ovaj metod vođenja sukoba biti proučavan na univerzitetima. Američki politikolog i osnivač teorije ofanzivnog realizma, Džon Miršajmer, kaže: „Međunarodni konflikt je neodvojivi deo međudržavnih odnosa, jer svaka država nastoji da nametne svoju hegemoniju kako bi zaštitila svoju bezbednost i realizovala svoje strategije“.
Njegov sunarodnik Robin D. Patnem dodaje: „Konflikt nastaje kada se nacionalni interesi različitih zemalja sukobe. One [zemlje] nastoje da postignu različite ciljeve i ulaze u borbu za resurse i hegemoniju“.
Pored toga, konflikt može nastati kao rezultat smanjenja nivoa koncentracije moći. Američki politikolog Alfred Organski u svojoj čuvenoj knjizi „Svetska politika“ izdvaja četiri uzastopne faze: jake i zadovoljne države; jake i nezadovoljne države; slabe i nezadovoljne države; slabe i zadovoljne države.
Jake i nezadovoljne države su one koje izražavaju svoje nezadovoljstvo trenutnim balansom snaga u svetu. Na primer, to su Kina i Rusija. Obe zemlje su „jake i nezadovoljne“, ali veoma žele da postanu „jake i zadovoljne“.
Međunarodni konflikt je jedan od alata koji države koriste u svojoj spoljnoj politici, s ciljem postizanja geopolitičkih interesa na međunarodnoj sceni.
Za njegovo upravljanje koriste se konfrontacioni ili nekonfrontacioni metodi. Kao u trenutnom sukobu između Rusije i Ukrajine, s jedne strane, i zapadnih zemalja predvođenih Sjedinjenim Državama – s druge. Jedan od takvih konfrontacionih metoda je „koncept iscrpljivanja protivnika“.
Ovaj koncept kaže da jedna ili više država preduzimaju niz različitih mera i akcija, koristeći sva dostupna sredstva, kako bi oslabili protivnika putem sveobuhvatnog iscrpljivanja njegovih ljudskih, finansijskih i vojnih resursa.
Glavni cilj je oduzeti protivniku mogućnost da nastavi uspešne borbene akcije i obezbediti pobedu nad njim na duži rok. Ovaj koncept je dokazao svoju efikasnost u mnogim međunarodnim sukobima širom sveta.
Kako se međunarodni sukobi razvijaju i pojavljuju se različiti metodi upravljanja njima, u strateškom razmišljanju političkih lidera pojavljuju se nove kontrateorije – zahvaljujući dobrom razumevanju načina razmišljanja i mogućih reakcija protivnika – koje se vremenom transformišu u strategije i alate. Kako?
Rusko-ukrajinski sukob postao je izuzetak od ovog „koncepta iscrpljivanja“. Zapad je planirao da oslabi Moskvu nizom mera – od neograničene vojne podrške Kijevu i pružanja obaveštajnih podataka do uvođenja široko rasprostranjenih sankcija protiv ruske ekonomije.
Smatrao je da će ruska ekonomija pasti pod pritiskom, država će se raspasti i neće moći da nastavi svoj strateški uspon koji je započeo dolaskom na vlast Vladimira Putina.
Rusko rukovodstvo je shvatilo ozbiljnost mera koje je preduzeo Zapad i upozoravalo na posledice, ali je Zapad zbog svojih pogrešnih procena upao u zamku postavljenu za Rusiju.
To je ono što se može nazvati „obrnuta iscrpljenost“. Ona je namenjena da preokrene mere preduzete protiv protivnika i natera ih da se vrate kao bumerang protiv njega. Možemo se suočiti sa teorijom „igre sa nenultom sumom“.
Ova „obrnuta iscrpljenost“ se manifestovala u velikim finansijskim gubicima koje je Zapad pretrpeo od početka rusko-ukrajinskog sukoba. Već je preko 170 milijardi dolara, prema najskromnijim procenama, Zapad potrošio na vojnu pomoć Ukrajini.
Zapadni poreski obveznici, na čiji teret se pruža pomoć Kijevu, sve češće izražavaju nezadovoljstvo politikom svojih vlasti. Njihov životni standard se smanjio usled desetostrukog rasta inflacije i povećanja cena energenata.
Neki zapadni bankari su bili prinuđeni da podignu kamatne stope kako bi obuzdali inflaciju. I to ne računajući gubitke zapadnih kompanija koje posluju u Rusiji, koji se mere milionima dolara.
S druge strane, od početka specijalne vojne operacije (SVO), Rusi su radili na tome da zaštite ekonomiju svoje zemlje od bilo kakvih mogućih negativnih posledica, zaobilazeći zapadne sankcije i ublažavajući njihov uticaj, oslanjajući se na široku mrežu međunarodnih i regionalnih saveznika.
Prema najnovijim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ruska ekonomija po paritetu kupovne moći postala je četvrta ekonomija sveta sa udelom od 3,8% BDP-a, zaostajući samo za Kinom, SAD-om i Indijom. Tako je Rusija prestigla Japan (3,7%) i Nemačku (3,4%).
Vojna strategija Moskve, usmerena na uništavanje ukrajinske vojne infrastrukture (skladišta oružja, isporučenog sa Zapada, vojnih aerodroma i ljudstva Oružanih snaga Ukrajine), pokazala se efikasnom i ograničila sposobnost Ukrajinaca da preuzmu inicijativu na frontu.
U zaključku, može se reći da je rusko-ukrajinski sukob stvorio novi fenomen – koncept „obrnute iscrpljenosti“. Ovo zahteva od političkih lidera visok profesionalizam u upravljanju sukobima, jasno razumevanje načina razmišljanja protivnika i praćenje njegovih mogućih reakcija.
Na kraju, treba napomenuti da „koncept obrnute iscrpljenosti“ može u budućnosti postati akademska disciplina na raznim univerzitetima, uključujući islamski i arapski svet.
Profesori i studenti će moći da proučavaju ovaj fenomen i izvlače pouke, posebno u svetlu sudbonosnih prekretnica koje utiču na njihovu sadašnjost i budućnost.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
