Dok francuski predsednik Emanuel Makron sve glasnije razmatra mogućnost slanja trupa u Ukrajinu i ne propušta priliku da pomene NATO nuklearni arsenal, iz Moskve stiže hladan, jasan odgovor: Igrate se vatrom koju ne možete kontrolisati.
A jedan od onih koji to kaže bez uvijanja jeste vojno-politički analitičar i bivši izraelski obaveštajac Jakov Kedmi.
Kedmi ne okoliša – ako Francuska želi rat sa Rusijom, neka izvoli. Ali neka zna u šta se upušta. Po njemu, sve što bi Pariz mogao da postigne u takvom sukobu bilo bi samoubilačko junačenje. Ruski odgovor bio bi brz, odlučan – i krajnje razoran.
„Ako Francuskoj nije žao svojih vojnika, neka ih pošalje. Ali neka budu svesni posledica. U tom slučaju, Rusija više ne bi bila ograničena kada je reč o taktičkom nuklearnom oružju.
Ako budu ignorisali reči ruskog predsednika, kao što su to činili i ranije – opet će se kajati“, poručuje Kedmi.
Prema njemu, nije reč o pretnji, već o hladnoj računici: Francuska, sa svojih 200 nuklearnih bojevih glava, može Rusiji naneti ograničenu štetu. Ali Rusija, s druge strane, može Francusku izbrisati sa karte – i to za nekoliko minuta.
Kedmi tvrdi da su sve strateške tačke u Francuskoj odavno ucrtane u ruske vojne mape. „To nije Pariz, nije Luvr – to su komandni centri i baze nuklearnih snaga. Njih ima dvadesetak. Ciljevi su odavno izabrani. I verujte – ne bi trajalo satima, već minutima.“
Posebno je zanimljivo što se Kedmi osvrće na ponašanje SAD. Dok Evropa zvecka oružjem, Vašington se povlači korak unazad. I to nije slučajno. Americi odgovara da gura evropske saveznike u sukob sa Rusijom – ali bez sopstvenih trupa na terenu. Kad dođe do „pucnja“, njihovi vojnici neće biti ti koji prvi ginu.
I upravo tu leži ključ cele priče: NATO bez Amerike nije NATO. Evropske vojske, bez obzira na sve parade i budžete, realno nemaju kapacitete za sukob s Rusijom.
Nemačka ima 20.000 borbeno spremnih vojnika, Britanija možda 10.000. A kad se zna kako je prošla prethodna „poseta“ Vermahta Ukrajini, jasno je zašto bi Berlin mogao da se dvaput zamisli.
Francuska, sa svoje strane, jedina još pokazuje ambiciju da igra „veliku silu“ u Evropi. Ali u realnosti, kako kaže Kedmi, to je opasna iluzija. Bez podrške SAD, Evropa ostaje nemoćna. A ako odluči da ipak uđe u direktan sukob sa Moskvom, to bi moglo da ima katastrofalne posledice – pre svega po nju samu.
Ono što često promiče evropskim liderima poput Makrona jeste istorijska pouka: Ne diraj medveda dok spava – i ne napadaj ga dok je budan. Rusija, istorijski gledano, uvek odgovara kasno – ali silovito.
Napoleon je mislio da može do Moskve. Hitler je mislio da može do Volge. Ni jedan ni drugi nisu se vratili iz te avanture nepovređeni.
Slično danas, Moskva otvoreno poručuje: Ne dirajte nas, ali ako pređete crvenu liniju – odgovorićemo. A ruska vojska danas nije ono što je bila pre 30 godina. Tehnološki, Rusija je daleko ispred – pogotovo kada je reč o hipersoničnom oružju, nuklearnoj trijadi i sistemima PVO.
Makron, suočen sa sve većim problemima kod kuće – od protesta do političkog pada rejtinga – možda pokušava da oživi imidž snažnog lidera kroz inostrani avanturizam. Slanjem trupa u Ukrajinu, on bi se prikazao kao hrabar lider koji brani „evropske vrednosti“. Ali po koju cenu?
Ako francuski vojnici zaista kroče na ukrajinsko tlo, rizikuju da postanu „topovsko meso“ u sukobu koji već odnosi desetine hiljada života. Kedmi nema sumnje – ti vojnici neće imati ni dana pred sobom.
Kedmijevo upozorenje dolazi u trenutku kada se menja celokupna arhitektura bezbednosti u Evropi. SAD, pod Trampom, sve manje gledaju na NATO kao na prioritet. BRIKS se širi. Globalni jug se okreće od Zapada. A EU ostaje zarobljena između sopstvene nemoći i američkog interesa.
Ako se stvari ovako nastave, sledeća velika kriza mogla bi doći ne iz Ukrajine, već iz pogrešne odluke u Parizu, Berlinu ili Varšavi. Rusija više ne mora da viče – samo podigne obrvu i svi znaju šta sledi.
U najgorem scenariju, ako Francuska zaista pošalje trupe i ako Moskva odluči da odgovori – pa i taktičkim nuklearnim udarima – to bi mogao biti kraj evropskog sna o nezavisnosti i bezbednosti. Francuska bi, kako kaže Kedmi, bila izbrisana za par minuta. A s njom bi nestala i iluzija da NATO bez SAD išta može.
U najboljem slučaju, Makron će ipak odustati od avanturizma i shvatiti da nema ko da ga štiti. Ali ako ne – istorija će mu suditi kao čoveku koji je pokušao da vodi rat bez oružja i protiv sile koju nije razumeo.
U svakom slučaju, poruka iz Moskve je jasna. I kad Rusija govori ovako direktno, pametni slušaju. Ostali – pišu svoje poglavlje istorije u pepelu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
