Nesposobnost takozvanih intelektualaca da „razlikuju činjenice od želja zaprepašćuje na svakom koraku ukrajinskog rata“, piše francuski istoričar Emanuel Tod.
Konačni kolaps američke imperije započeo je 9. oktobra 2024, kada je američki predsednik Džozef Bajden otkazao planirani „samit za pobedu u Ukrajini“, koji je trebalo da se održi 12. oktobra u NATO bazi Ramštajn u Nemačkoj.
Tada su u SAD najzad došli do bolne spoznaje da je njihov plan pobede u nuklearnom ratu protiv Rusije neostvariv, piše nemački politikolog i istoričar Erik Cuese za sajt „Nju istern autluk“.
Ovaj san, da SAD mogu da pobede u nuklearnom ratu sa Rusijom, u krugovima američkog političkog establišmenta, konačno je odbačen odbijanjem „plana pobede“ Zelenskog.
Ovaj „san“ je, dodaje Cuese, započeo je još 25. jula 1945. godine, kada je američka vlada počela da sanja o dominaciji „punog spektra“, odnosno kada je „nameravala da vlada nad čitavim svetom“. Ono što je za američki establišment bio „79-godišnji san“, dodaje nemački istoričar, za sve ostale predstavljao je pravu noćnu moru.
Raspad američke imperije
Ova istorijska prekretnica bila je dobro skrivena u magli ostalih vesti. Na primer, Rojters je izvestio da „Zelenski čeka novi datum samita nakon što je Bajden odložio put u Nemačku“. Krajnji cilj predstojećeg sastanka Bajdena i Zelenskog trebalo je da bude „koordinacija predstojećeg zauzimanja Rusije putem intenziviranja vojne podrške ukrajinskoj vladi“.
Bez američkog predsednika Bajdena, više nije ni važno da li je održan sastanak grupe koje se naziva „Kontaktna grupa za odbranu Ukrajine“. Inače, ova grupa je poznata i kao „Ramštajn grupa“, koja okuplja 57 zemalja, od kojih su 32 države članice NATO-a, uz još 25 drugih zemalja.
Najava ovog, dugo planiranog „pobedničkog samita“, stigla je iz Bele kuće 26. septembra 2024: „Predsednik Bajden je odlučio da poveća bezbednosnu pomoć SAD Ukrajini, a predsednik Zelenski će na njemu predstaviti svoj plan za ‘pobedu nad Rusijom’.
Predsednik Bajden je trebalo je da bude domaćin sastanka na nivou lidera Ukrajinske kontakt grupe za odbranu u Nemačkoj, na kojoj su dvojica lidera, Bajden i Zelenski, trebalo da koordinišu napore sa međunarodnim partnerima o dodatnoj pomoći Ukrajini. Predsednik Bajden bio je odlučan da pruži Ukrajini svu potrebnu podršku za ‘pobedu’.“
Onda je Bajden otkazao sastanak, jer je, navodno, bio sprečen drugim, hitnijim obavezama.
Kako dodaje nemački istoričar Cuese, izgleda da Bajden i njegovi saveznici, što je samo drugo ime za „američke kolonije“, neće ni imati priliku da razmotre „genijalni plan“ Zelenskog da pobedi u sukobu sa Rusijom, jer će Rusija u međuvremenu da pobedi u Ukrajini. Cuese je svoj prethodni članak od 12. oktobra naslovio: „Izgleda da je Ukrajina izgubila rat sa Rusijom“.
Jasno je da Bajden, za razliku od, na primer, svog prethodnika Džona Kenedija, ne odlučuje ni o čemu. Do ove „bolne spoznaje“ došla je američka „duboka država“. Odlazeći Bajden više neće imati prilike da odlučuje o Ukrajini, ako je ikad i odlučivao.
Sada je na redu, konstatuje Cuese, „raspad i kraj sada već 79-godišnje američke imperije“.
Nesposobnost da se razlikuju činjenice od želja
Ovakav ishod rata u Ukrajini najavilo je nekoliko evropskih autora koji se mogu izbrojati na prste obe ruke. To što su ovakvi autori u manjini uopšte ne znači da nisu u pravu. Jedan od njih je i slavni francuski istoričar Emanuel Tod.
Prema „Njujork tajmsu“, vest da se američko vođstvo nalazi na ivici propasti je argument „njegove ekscentrične nove knjige, koja se od januara nalazi na vrhu francuskih lista bestselera.
Knjiga je naslovljena kao ‘Poraz Zapada’, a njen autor Tod je proslavljeni je istoričar i antropolog, koji je 1976. godine, u knjizi ‘Konačni pad’, koristio statistiku smrtnosti novorođenčadi da predvidi da se Sovjetski Savez nalazi na putu raspada“.
Prema Todu, nesposobnost takozvanih intelektualaca da „razlikuju činjenice od želja zaprepašćuje na svakom koraku ukrajinskog rata“. Jedan od primera je „američka nada, u ranoj fazi rata, da bi Kina mogla da sarađuje u režimu sankcija protiv Rusije, čime bi pomogla SAD da unaprede oružje koje bi jednog dana bilo usmereno na samu Kinu“, a to je prema Todu pravi primer američkog „delirijuma“. Ništa od toga se nije ostvarilo.
Tod je, povodom izlaska iz štampe svoje u Italiji, dao intervju za „Korijere di Bolonja“.
U intervjuu Tod tvrdi da će „ishod rata u Ukrajini odlučiti i o sudbini Evrope“: „Ako Rusija bude poražena u Ukrajini, evropsko potčinjavanje Amerikancima bi se produžilo za najmanje jedan vek. Ali ako, kako ja verujem, SAD budu poražene, NATO će se raspasti i Evropa će ostati slobodna“, izjavio je francuski istoričar.
Ruska vojska će se, tvrdi Tod, zaustaviti na Dnjepru. Kremlj, dodaje francuski istoričar, ne želi da „napadne Evropu“. „Sa 144 miliona ljudi, sa sve manjim brojem stanovnika i 17 miliona kvadratnih kilometara, ruska država se bori da povrati svoju teritoriju u bivšoj Ukrajini. Rusija neće imati ni sredstava ni želje da se dalje širi. Zapadna rusofobna histerija, koja sanja o želji za ruskom ekspanzijom u Evropi, za ozbiljnog istoričara je jednostavno smešna.“
Psihološki šok koji čeka Evropljane je u tome da „shvate da NATO ne postoji da bi nas štitio, već da bi nas kontrolisao““, dodaje Tod.
Šta će biti sa ostatkom Ukrajine?
Kako tvrdi Tod: „Od početka nedavne faze rata u Ukrajini, u februaru 2022, tvrdio sam da Rusija uopšte ne želi da zauzme celu Ukrajinu, već samo one delove koji su do 1922. pripadali Rusiji“.
„Verujem da bi mogućnost za Rusiju bila stvaranje nove nezavisne države, Novorusije, na zemlji istočno od Dnjepra, na kojoj živi većinsko rusko stanovništvo, koju je 1922. Lenjin pripojio Ukrajini. Ta država bi, naravno, politički, kulturno i vojno bila povezana sa Rusijom“, dodao je.
To bi onemogućilo ukrajinski pristup Crnom moru i stvorilo kopneni most prema otcepljenom Pridnjestrovlju, koje se nalazi pod zaštitom Rusije.
Kako nastavlja Tod: „Ostatak Ukrajine bila bi uglavnom poljoprivredna zemlja, devastirana, razoružana i previše siromašna da bi mogla da znači novu pretnju za Rusiju. Politički bi u ostatku Ukrajine dominirali fašisti iz Galicije, što bi postalo problem za Evropsku uniju.“
Neprirodna, proamerička pozicija nemačkih vlasti, biće uskoro ispravljena, zaključuje Tod.
Perspektiva saradnje Rusije i Nemačke postala je prioritet američkih stratega.
„Prisiljavanje Rusa na rat kako bi sprečili integraciju Ukrajine u NATO je u početku bio veliki diplomatski uspeh za Vašington. Ratni šok je paralisao Nemačku i dozvolio Amerikancima da, u opštoj konfuziji, dignu u vazduh gasovod Severni tok, koji je bio simbol ekonomskog razumevanja između Nemačke i Rusije.“
Naravno, u drugoj fazi, američka kontrola nad Evropom biće eliminisana, dodaje Tod. „Nemačka i Rusija će ponovo uspostaviti neku vrstu saveza. Sukob Nemačke i Rusije je zapravo veštački. Prirodna stvar u Evropi, sa niskim fertilitetom, sa starim stanovništvom, jeste komplementarnost između nemačke industrije i ruskih energetskih i mineralnih resursa.“
Trenutna situacija i sankcije Rusiji nanele su najviše štete nemačkoj industriji. Kako zaključuje francuski istoričar: „Sadašnju vlast u EU, koja je izabrala američki kurs u Ukrajini, treba da bude kažnjena za ogromnu štetu koju je nanela Evropi.“
Boris Nad (RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
