Među tzv. sving stejts na ovim predsedničkim izborima je sedam američkih saveznih država: Arizona, Nevada, Viskonsin, Mičigen, Pensilvanija, Severna Karolina i Džordžija, a u pet, prema poslednjim istraživanjima, prednost ima Tramp.
Sa približavanjem datuma održavanja američkih predsedničkih izbora, trka za Belu kuću sve je neizvesnija, a poslednje ankete i istraživanja pokazuju da su kandidati, republikanac Donald Tramp i demokrata Kamala Haris gotovo izjednačeni.
Neke od poslednjih brojki, koje su dan pred izbore objavljene na sajtu „Ril klir politiks“ (RCP), ukazuju da se razlika gotovo istopila i svela na statističku grešku: Donald Tramp ima 48,5 odsto podrške glasača, a Kamala Haris 48,4 odsto.
Time će inače neizvesna izborna bitka u kolebljivim državama, odnosno onima u kojima ni demokrate ni republikanci ne uživaju jasnu, nedvosmislenu podršku, postati još interesantnija na ovim izborima.
Među tzv. battleground states ili swing states na ovim predsedničkim izborima je sedam američkih saveznih država: Arizona, Nevada, Viskonsin, Mičigen, Pensilvanija, Severna Karolina i Džordžija.
Prema podacima RCP-a, Tramp je u blagoj prednosti u svim nabrojanim kolebljivim državama, osim u Mičigenu i Viskonsinu gde bi neznatno veći broj birača glasao za Harisovu, ali se radi o razlici manjoj od jednog procentnog poena.
Najveća razlika među kandidatima je u Arizoni, gde je Tramp u prednosti za 2,6 odsto u odnosu na Harisovu, odnosno republikanac ima 48,9 odsto podrške, a demokrata 46,3 odsto.
Više od jednog procentnog poena razlike među kandidatima poslednja istraživanja beleže i u Džordžiji (Tramp 49,3 – Haris, 47,4), Severnoj Karolini gde republikanac ima podršku veću za 1,5 odsto u odnosu na demokratskog protivkandidata i Nevadi gde je ta razlika jedan odsto u korist Trampa, odnosno 48,5 odsto u odnosu na Haris koja ima podršku 47,5 odsto birača.
U Pensilvaniji, saveznoj državi gde je održao jedan od svojih poslednjih predizbornih mitinga iza neprobojnog stakla, ali i gde je naoružani napadač izvršio atentat na njega u julu ovde godine, Tramp je u blagoj prednosti od 0,3 odsto.
Istovetnu prednost od 0,3 odsto ima Harisova u Viskonsinu, dok je u Mičigenu u prednosti od 0,9 odsto u odnosu na republikanskog protivkandidata.
Bajden protiv Trampa 2020
U kolebljivoj Arizoni gde Tramp prema poslednjim istraživanjima ima najveću prednost u odnosu na Harisovu kada je reč o tzv. sving-stejts, na predsedničkim izborima 2020. godine, razlika je bila 0,3 odsto, ali u korist demokratskog kandidata Džozefa Bajdena. On je osvojio 49, 4 odsto glasova, a Donald Tramp 49,1 odsto.
Što se tiče ostalih saveznih država koje su na spisku kolebljivih, na izborima 2020. Bajden je pobedio u svima, osim u Severnoj Karolini gde je Tramp osvojio 1,3 odsto više glasova od svog protivkandidata (50,0 odsto prema Bajdenovih 48,7 odsto).
Najveća razlika među predsedničkim kandidatima bila je u Mičigenu, i to 2,8 odsto u korist Bajdena, zatim u Nevadi, gde je Bajden osvojio 50,1 odsto glasova, a Tramp 47,7 odsto. Najmanja razlika, osim pomenute Arizone, bila je u Džordžiji, takođe 0,3 odsto u korist Bajdena.
Osim Mičigena, gde se podrška Harisovoj sa Bajdenovih 2,8 odsto prednosti istopila, prema istraživanjima, na 0,9 odsto, ona je blago opala i u Viskonsinu gde je aktuelni predsednik SAD 2020. godine osvojio 0,7 odsto glasova više nego Tramp, dok se Harisovoj predviđa 0,3 odsto veća podrška u odnosu na protivkandidata.
U Pensilvaniji, gde je Bajden imao podršku veću 1,2 odsto (50,0 prema 48,8), Tramp danas vodi za 0,3 odsto, a podrška republikancu porasla je i u Severnoj Karolini gde je 2020. osvojio 1,3 odsto glasova više u odnosu na Bajdena, dok 2024. vodi u ovoj državi sa 1,5 odsto podrške više u odnosu na Harisovu.
Džozef Bajden pobedio je na izborima 2020. osvojivši 51,3 odsto glasova, dok je Donald Tramp osvojio 43,5 odsto.
Hilari protiv Trampa 2016
Situacija u sedam američkih saveznih država gde će se 5. novembra biti izborna bitka između Harisove i Trampa, bila je na predsedničkim izborima 2016. sličnija današnjim procenama podrške, ali potpuno obrnuta u odnosu na 2020. godinu.
Za razliku od 2020, Tramp je tada pobedio u šest od sedam saveznih država.
Njegov tadašnji protivkandidat Hilari Klinton prestigla ga je jedino u Nevadi gde je osvojila 2,4 odsto glasova više nego Tramp (47,9 prema 45,5 odsto).
Na predsedničkim izborima 2016. godine, republikanski kandidat najubedljivi je bio u Džordžiji gde je osvojio 50,5 odsto glasova, dok je Klintonova dobila 45,4 odsto. Prema poslednjim istraživanjima, Tramp je i danas u prednosti u odnosu na Harisovu u ovoj saveznoj državi, ali manje ubedljivoj nego 2016: 49,3 prema 47,4 odsto.
Više od tri odsto podrške u odnosu na svog protivkandidata, Tramp je tada osvojio u Severnoj Karolini (3,7 odsto) i Arizoni (3,5 odsto). U preostale tri savezne države, koje su u fokusu na ovim izborima, Trampova prednost u odnosu na Klintonovu je bila manja od jednog procentnog poena: od 0,7 odsto u Pensilvaniji i Viskonsinu do 0,3 odsto u Mičigenu. Poslednje dve savezne države, jedine su među kolebljivima u kojima, prema istraživanjima, na izborima 2024. vodi demokratski predsednički kandidat Kamala Haris.
Na predsedničkim izborima 2016. godine, pobedio je republikanac Donald Tramp koji je dobio 306 glasova elektora, naspram 232 koliko je dobila Hilari Klinton, dok je na biralištima Tramp osvojio 46,1 odsto glasova, a Klintonova 48,2 odsto.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
