Uprkos velikim razlikama među državama, jedno ostaje gotovo nepromenjeno: žene širom sveta u proseku žive duže od muškaraca.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u zemljama sa visokim prihodima žene dožive u proseku 84 godine, dok je za muškarce ta granica oko 78 godina. Sličan trend prisutan je i u zemljama sa skromnijim zdravstvenim sistemima. Pitanje koje se zato često postavlja glasi – zašto?
Na ovo pitanje odgovore pokušavaju da daju lekari, biolozi, psiholozi i sociolozi. Rešenja se ne nalaze na jednom mestu, jer razlika u životnom veku proizlazi iz spleta bioloških, genetskih, hormonskih, ponašajnih i društvenih faktora.
Genetika: ženska prednost na hromozomskom nivou
Jedna od ključnih bioloških razlika leži u genetskoj strukturi. Žene poseduju dva X hromozoma, dok muškarci imaju jedan X i jedan Y. Ova „rezerva“ omogućava ženama da, u slučaju oštećenja gena na jednom hromozomu, drugi preuzme njegovu funkciju. Takva zaštita posebno je važna kod gena koji upravljaju imunitetom i obnavljanjem ćelija.
Još jedan faktor je mitohondrijalna DNK – deo genetskog materijala koji reguliše proizvodnju energije u ćelijama. Ona se prenosi isključivo ženskom linijom, a tokom evolucije ženska tela su razvila veći kapacitet otpornosti na starenje i ćelijska oštećenja.
Takođe, žene duže čuvaju telomere – zaštitne „kapice“ na krajevima hromozoma koje čuvaju genetski materijal. Duži telomeri znače duži život ćelija i veći potencijal za obnavljanje.
Hormoni: zaštita estrogena
Hormonske razlike takođe igraju važnu ulogu. Estrogen, glavni ženski polni hormon, ima višestruke zaštitne efekte: poboljšava metabolizam, štiti krvne sudove, utiče na raspoloženje, ima antioksidativno dejstvo, smanjuje loš holesterol i ublažava upalne procese. Sve to doprinosi manjem riziku od ranih kardiovaskularnih problema.
Muški hormon testosteron, iako pomaže u izgradnji mišića i seksualnoj funkciji, takođe povećava sklonost ka agresiji i rizičnom ponašanju, što povećava verovatnoću povreda i kraćeg životnog veka.
Nakon menopauze, kada nivo estrogena kod žena naglo opadne, rizik od srčanih bolesti se brzo približava onome kod muškaraca – što dodatno potvrđuje važnost hormonske zaštite.
Imunitet i otpornost na bolesti
Statistike pokazuju da žene generalno imaju otporniji imuni sistem. Brže reaguju na infekcije i ređe razvijaju teške komplikacije. I tokom pandemije COVID-19 zabeležen je veći procenat teških slučajeva i smrtnosti kod muškaraca.
Ženski imunitet ima i svoju cenu – veća je verovatnoća razvoja autoimunih bolesti kao što su lupus ili multipla skleroza, ali one retko predstavljaju neposrednu životnu pretnju. S druge strane, muškarci češće obolevaju od teških hroničnih bolesti jetre, pluća i srca, kao i određenih vrsta karcinoma (npr. jetre, jednjaka, želuca i bešike).
Žene češće pate od problema sa štitnom žlezdom, depresije i anksioznosti, ali se ta stanja uz pravovremeno lečenje uspešno kontrolišu.
Ponašanje i navike: gde muškarci greše
Veliki broj studija ukazuje na to da muškarci češće usvajaju rizične životne stilove. U poređenju sa ženama, češće puše, konzumiraju alkohol, zanemaruju ishranu i ređe traže medicinsku pomoć. U proseku, muškarci posete lekara 30% ređe nego žene, prema podacima Evropske zdravstvene agencije.
Takođe, muškarci su u većoj meri izloženi riziku na radnom mestu i u saobraćaju. Bave se opasnijim poslovima i češće ignorišu bezbednosne protokole. Uz sve to, stereotip da „muškarci ne pokazuju slabost“ dodatno ih udaljava od redovnih pregleda i traženja pomoći.
Stres i društveni pritisci
Muškarci su kroz istoriju mahom radili u oblastima sa većim fizičkim i psihološkim opterećenjem – poput građevine, saobraćaja, industrije ili vojske. Ti poslovi sa sobom nose visok nivo stresa, osećaj odgovornosti i često izolaciju.
U društvu i dalje postoji model ponašanja koji podstiče muškarce da ne govore o svojim problemima, ne traže psihološku pomoć i ne priznaju slabosti. Nasuprot tome, žene češće razmenjuju iskustva sa prijateljima, traže pomoć stručnjaka i imaju razvijeniju mrežu podrške, što ublažava hronični stres i umanjuje posledice psiholoških pritisaka.
Promene u savremenom društvu
Ipak, poslednjih decenija se beleže zanimljive promene. Žene preuzimaju zahtevnije poslove, izložene su većem stresu, a sve češće se i same upuštaju u nezdrave navike. Istovremeno, sve veći broj muškaraca pokazuje interesovanje za preventivu: idu na redovne preglede, vode računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti, pa čak posećuju i psihologe.
Kao rezultat toga, razlika u očekivanom životnom veku između polova se u razvijenim državama postepeno smanjuje. Ipak, prednost i dalje postoji u korist žena.
Društveni faktori kao ključ
Na kraju, biologija nije jedini odgovor. Navike, dostupnost zdravstvene zaštite, kulturološki obrasci i podrška okruženja imaju snažan uticaj na dužinu života. Životni vek muškaraca mogao bi se značajno produžiti uz nekoliko konkretnih koraka:
-Razbijanje rodnih stereotipa i očekivanja
-Ohrabrivanje traženja pomoći bez osećaja stida
-Promocija preventivnih pregleda i zdravog načina života
-Poboljšanje uslova rada i uvođenje balansiranijeg radnog opterećenja
-Učenje načina za izražavanje emocija i borbu protiv stresa
Zaključak
Prednost žena u dužini života nije puka slučajnost, već posledica međusobnog delovanja genetike, hormona, ponašanja i kulture brige o sebi. Iako se neki faktori ne mogu promeniti, mnogi se mogu oblikovati – i tu leži potencijal za smanjenje razlike. Savremeno društvo ima sve više mehanizama da muškarcima omogući zdravije i duže živote – ali to zahteva promene koje počinju u glavama, institucijama i svakodnevnim navikama.
Webtribune.rs
