[adsenseyu2]
Od 2012. do 2014. godine, led na Antarktiku je dostigao rekordne razmere, kakve nisu zabeležene u proteklih 37 godina.
Portparol NASA-e je rekao: „Ove godine je maksimalna količina jedva nešto manja nego u protekle tri godine, kada je količina leda dostigla tri maksimuma“.
Inače, NASA je početkom ovog meseca otkrila da je nova studija Antarktika iz svemira pokazala da se više leda na Antarktiku formiralo nego što je nestalo usled topljenja glečera.
Međutim, ta vest je samo zbunila one koji raspravljaju o klimatskim promenama.
Podaci ukazuju na to da je rast leda u oblasti Antarktika bio prilično nepredvidiv ove godine. Led je bilo na višem nivou od normalnog kroz prvu polovinu 2015. godine, a palo je na nivo ispod normalnog sredinom avgusta.
Ledeni omotač se delimično obnovio u septembru, ali je maksimalna količina leda u ovoj godini manja od rekordnog maksimuma zabeleženog prošle godine.
[adsenseyu4]
Naučnici veruju da je do toga doveo El Ninjo, prirodni fenomen koji je zagrejao površinske vode u istočnom ekvatorijalnom delu Tihog okeana.
Volt Majer, naučnik koji proučava led u moru iz NASA-inog centra u Merilendu, rekao je: „Nakon tri rekordna nivoa, led u oblasti Antarktika se ove godine vratilo u normalu. Moguće je da će narednih godina biti novih maksimuma zbog velikih varijacija u toku godine“.
Ipak, NASA je juče otkrila nove detalje o glečeru koji „nestaje“ na Grenlandu, što ide u korist teorije da je u toku globalno zagrevanje.
NASA navodi da je glečer Zaharije Istrom poslednji u nizu koji je pogođen „zagrevanjem planete“.
Nova studija NASA-e je otkrila da se ovaj glečer odlomio iz glaciološki stabilne pozicije, ušavši u fazu ubrzanog povlačenja.
Portparol NASA-e je rekao: „Posledice će se osećati decenijama pošto je glečer ogroman. On predstavlja oko 5% ukupnog ledenog omotača Grenlanda. U njemu ima dovoljno vode da podigne globalni nivo mora za više od 46cm ukoliko se u potpunosti istopi.
On sada gubi nekoliko milijardi tona mase svake godine, a sav taj led završava u Severnoatlantskom okeanu“.
Vodeći autor studije, Džeremi Muginot, rekao je: „Glečeri na severnom Grenlandu se ubrzano menjaju. Oblik i dinamika glečera Zaharije Istrom su se značajno promenili u proteklih nekoliko godina. Ovaj glečer se sada raspada, zbog čega veliki komadi leda upadaju u okean i povećavaju nivo mora i okeana“.
[adsenseyu1]
Tim naučnika je utvrdio da dno glečera Zaharije Istrom erodira usled toplije vode u okeanu. Ipak, Muginot tvrdi da je potrebno još proučavanja kako bi se predvidela budućnost ovog sektora Grenlanda.
Jedan od autora studije, Erik Rignot, rekao je da se vrh glečera raspada i otapa kao rezultat dugogodišnjeg povećanja temperature vazduha i toplije vode u okeanu.
Pored glečera Zaharije Istrom se nalazi još jedan veći glečer, Nioghalvfjerdsfjorden, koji se topi malo sporije.
Ova dva glečera zajedno čine 12% ukupnog ledenog omotača Grenlanda i podigli bi globalni nivo mora za više od 99cm ako bi se istopili.
Rignot je rekao: „Ne tako davno, pitali smo se kakav će efekat na globalni nivo mora i okeana imati veliki glečeri u polarnim regionima ako počnu da se tope.
Više ne moramo da se pitamo. Već decenijama uočavamo rezultate globalnog zagrevanja na polarnim glečerima. Promene su značajne i utiču na čitav Grenland“.
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
