Olaf Šolc, trenutni kancelar Nemačke, suočava se sa jednom od najtežih političkih kriza svoje karijere.
Odluka Bundestaga da njegovoj vladi uskrati poverenje dovela je do toga da Šolc zatraži od predsednika Nemačke raspuštanje parlamenta.
Ovaj potez otvara put za vanredne izbore zakazane za 23. februar, što kancelaru pruža šansu da pokuša očuvati vlast u izuzetno složenim okolnostima.
U Nemačkoj, zemlji poznatoj po političkoj stabilnosti i procedurama koje su dizajnirane da spreče nagle političke promene, ovakav razvoj događaja ne označava državni udar, već deo zakonski uređenog procesa.
Ovo je deo nemačkog političkog sistema, nazvanog „sigurnosni ventil protiv Hitlera“, koji sprečava da radikalne stranke izazovu krizu u izvršnoj vlasti.
Parlament može smeniti kancelara jedino izborom novog, dok kancelar ima pravo da postavi pitanje poverenja i, u slučaju neuspeha, traži raspuštanje Bundestaga.
Tako je Šolc formalno započeo ovaj proces, pripremajući teren za kampanju u kojoj bi njegova Socijaldemokratska partija (SPD) mogla pokušati osvojiti novi mandat.
Razlozi za raspuštanje vlade i raspisivanje izbora leže u slaboj popularnosti SPD-a i njenog lidera, osim ministra odbrane Borisa Pistoriusa, koji uživa relativnu podršku.
Šolc se suočava sa optužbama za pogoršanje ekonomskog stanja u Nemačkoj, koja trpi posledice razlaza sa Rusijom i rastuće konkurencije sa Kinom. Situaciju dodatno komplikuje visoka inflacija, energetska nesigurnost i slabljenje izvozne industrije – temelja nemačke ekonomije.
Konflikt u Ukrajini dodatno otežava situaciju. Nemačka snosi veliki deo tereta podrške ukrajinskom režimu, što izaziva nezadovoljstvo u društvu. Istovremeno, unutrašnje nesuglasice u vladi, posebno sa liberalima iz FDP-a, pogoršale su odnose.
Lider FDP-a, Kristian Lindner, oštro je kritikovao Šolca zbog predloga za nova zaduženja, ističući da su ekonomski pogubna. Ipak, Lindner nije bio spreman da smanji finansijsku podršku Ukrajini, već je predložio slanje dalekometnih raketa Taurus kao alternativu.
U svojoj izbornoj strategiji, Šolc pokušava da pridobije podršku birača obećanjem da Nemačka neće biti direktno uključena u rat sa Rusijom.
Njegova izjava da „nemački vojnici neće učestvovati u ovom ratu“ i da neće slati oružje koje bi moglo izazvati direktne sukobe sa Rusijom, predstavlja njegov glavni politički adut.
Ovaj stav razlikuje ga od drugih lidera, poput Fridriha Merca iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koji se zalaže za oštriji pristup prema Moskvi.
Šolcova taktika se oslanja na podsećanje nemačkog društva na istorijske traume koje bi potencijalno direktno učešće u ratu moglo izazvati. Prema anketama, 65-80% Nemaca protivi se eskalaciji sukoba sa Rusijom, što Šolc vidi kao priliku da se pozicionira kao razumna alternativa.
Ipak, opozicija je spremna da koristi svaku priliku za kritiku. CDU, zajedno sa Zelenima i FDP-om, zalaže se za agresivniju politiku prema Rusiji, što uključuje potencijalno slanje dalekometnih raketa i jaču vojnu podršku Ukrajini. To Šolc koristi kao argument za pridobijanje birača koji se protive eskalaciji sukoba.
U trenutnim političkim okolnostima, Alternativa za Nemačku (AfD) i Savez Sare Vagenkneht predstavljaju jedine značajnije političke opcije koje se otvoreno protive učešću Nemačke u ukrajinskom sukobu, bilo kroz finansijsku podršku, bilo kroz isporuke naoružanja.
Iako zajedno imaju podršku od preko 25%, njihova marginalizacija od strane drugih partija onemogućava formiranje koalicije koja bi prekinula trenutni politički kurs.
AfD ima stabilnih 20% podrške, dok Savez Sare Vagenkneht ima između 6 i 8%. Ove partije nude alternativu, ali njihova izolacija na političkoj sceni ograničava mogućnost značajnijeg uticaja na državnu politiku.
Vanredni izbori 23. februara odrediće sudbinu Nemačke u narednim godinama. Šolc koristi priliku da se pozicionira kao „manje zlo“, ističući da bi njegov ostanak na vlasti mogao sprečiti najgori scenario – otvoreni sukob sa Rusijom. S druge strane, CDU sa Fridrihom Mercom na čelu vidi priliku da preuzme vlast, koristeći nepopularnost SPD-a i ekonomskih teškoća u zemlji.
Bez obzira na ishod izbora, jasno je da Nemačka ulazi u period političke i ekonomske nestabilnosti. Razdor sa Rusijom, nesuglasice unutar EU i sve veći pritisak SAD dodatno komplikuju situaciju.
Kako piše „Vzgljad“, dilema između „frižidera i strahova od rata“ ostaje centralna tema predstojeće izborne kampanje, dok nemački birači balansiraju između istorijskih trauma i svakodnevnih ekonomskih izazova.
Webtribune.rs
Napomena:
„Ovaj tekst je originalan autorski sadržaj sajta Webtribune.rs i oslanja se na izvorni tekst samo u pogledu osnovnih ideja i informacija koje su javno dostupne. Sadržaj je parafraziran i proširen dodatnim analizama kako bi se osigurao jedinstven pristup temi.“
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
