[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Priča o Kahuenga blagu počinje 1864. godine kada je izbegli pastir iz Meksika po imenu Dijego Moreno rekao da je sakrio neverovatno blago duž puta koji vodi kroz današnji Kahuenga prolaz i četvrt Vitli Hajts.
Blago nije pripadalo njemu. Početkom iste godine, četiri agenta iz Meksika su nosila više od 200.000 dolara u zlatu, dijamantima, biserima i drugim dragocenostima u San Francisko radi razmene za oružje koje je trebalo da reši demokratske nemire u Meksiku.
Pre nego što su stigli na svoje odredište, jedan od agenata je iznenada umro neobjašnjivom smrću, tek prvom od onih koje će uslediti.
Ostala trojica su bila sumnjičava i ostali su obazrivi do kraja putovanja.
Stigavši u Zalivsku oblast San Franciska, meksički agenti su otkrili da mesto vrvi od francuskih špijuna i požurili su ka brdima San Matea. Kako bi bili sigurni, oni su podelili blago na šest manjih delova i požurili da ih zakopaju na šest različitih lokacija.
[adsenseyu4]
Ono što nisu znali jeste da ih je meksički pastir Dijego Moreno posmatrao. Nakon što su oni napustili oblast, Dijego Moreno je iskopao dragocenosti i požurio u svoj dom u Meksiku.
Agenti su se vratili i ustanovili da je blago ukradeno. Počeli su da sumnjaju jedni na druge. Izbila je svađa i dvojica od njih su se pobila. Treći nije okrivljen za njihovu smrt, ali je kasnije poginuo kada je izazvao tuču u pabu u Tombstonu u Arizoni čiji je on bio vlasnik.
Istovremeno, Dijego Moreno je pratio tradicionalni put dobavljača koji su se kretali kroz današnji Kahuenga prolaz. Pošto je bio umoran, zastao je u manjoj kafani u oblasti pod nazivom La Nopalera, gde je proveo noć. Imao je užasnu noćnu moru koja ga je probudila i veoma uplašila. Sanjao je da će umreti ako uđe u Los Anđeles sa ukradenim blagom. On se odlučio da zakopa vredno blago ispod većeg jasena, a zatim je nastavio svoj put ka Los Anđelesu. Međutim, Dijego nije dugo poživeo. Osećao se loše, te je rekao svom prijatelju Hesusu Martinezu, koji mu je pomogao kako je god umeo, gde je zakopao blago. Moreno je ubrzo preminuo.
Martinez i njegov sin Hoze Gumisindo Korea su ga sahranili. Zatim su njih dvojica krenuli ka prolazu kako bi utvrdili da li je priča o zakopanom blagu istinita.
Martinez je uspeo da nađe drvo o kom mu je Moreno pričao, ali pre nego što je počeo da kopa doživeo je napad, onesvestio se i umro. Njegov sin, Korea, uplašio se i postao je ubeđen da je blago prokleto, te je pobegao što dalje odatle.
Nekoliko godina kasnije, 1885. godine, baskijski pastir koji je vodio svoje stado na ispašu u brdima blizu prolaza shvatio je da je njegov pas zastao zbog nečega blizu drveta. Odlučio je da pogleda bliže i na veliko iznenađenje iskopao je dronjavi svežanj nakita i novčića. On nije ni znao da ima još pet sličnih paketa s dragocenostima u okolini. Za njega je samo ovaj jedan paket bio neverovatno otkriće i odlučio je da se vrati u Španiju sa dragocenostima. Međutim, baskijski pastir nije dugo uživao u blagu Kahuenga prolaza.
[adsenseyu1]
Kada se njegov brod približio luci u Španiji, pao je preko ivice broda u vodu i počeo bespomoćno da tone usled težine blaga. Stvar je u tome što je bio veoma uplašen da će izgubiti blago da je zašio dragocenosti u džepove ispod odeće, te nije mogao da se oslobodi od njihove težine koja ga je povukla na dno mora.
Deset godina kasnije, Martinezov sin Hoze Gumisindo Korea savladao je strah od navodne kletve. Sada je bio odrastao čovek i bio je šerif u Los Anđelesu. Rekao je sebi da je vreme da ponovo potraži blago. Naravno, i ovog puta se dogodilo nešto užasno. Pre nego što je uopšte stigao da locira blago u Kahuenga prolazu, u predgrađu grada ga je ubio njegov zet.
Kako su godine prolazile, proširila se legenda o prokletom blagu Kahuenga prolaza. Mnogi lokalni lovci na blago su dvaput razmislili pre nego što bi krenuli u potragu za ukletim blagom koje je odnelo toliko života.
Henri Džouns, stručnjak za rudarstvo iz San Franciska, udružio se sa mehaničarom Volterom Kombsom iz Bejkersfilda i njegovim ujakom Enisom Kombsom, te su zajedničkim snagama pokušali da pronađu blago 1939. godine i da utvrde da li je kletva istinita.
Uz pomoć Enisovog detektora za metal, ljudi su postali ubeđeni da su pronašli izgubljeno blago na dubini od oko 4 metra ispod parkinga koji se nalazio iza Holivud Boula. Gradski odbor Los Anđelesa im je odobrio da iskopaju oblast pod uslovom da deo blaga doniraju lokalnoj vlasti.
Kada su se približili, Kombsovi su se iznenada uplašili da bi mogli da postanu sledeće žrtve i odustali su od lova na blago.
Henri Džouns je okupio novi tim, a pošto je priča dobila publicitet preko novina, pridružili su mu se i tri filmske ekipe, CBS radio i gomila novinara i ostalih radoznalaca.
Oni su 24 dana kopali, iskopavši više od 100 tona zemlje i blata i napravivši ogromnu rupu, ali osim jednog velikog kamena nisu pronašli ništa.
Ne više od mesec dana kasnije, Henri Džouns je počinio samoubistvo pošto je bio depresivan zbog svog neuspelog lova na blago i razvoda sa svojom ženom.
Bilo je još lovaca na blago ali im nije dozvoljeno da kopaju, pa je tako i priča o blagu ušla u istoriju.
Izgubljeno blago Kahuenga prolaza je i danas nerešena misterija, a ni danas se sa sigurnošću ne zna da li je ono zaista ukleto ili ne.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
